Сао молбом да објавимо њихово саопштење, обратило нам се Удружење дипломираних правника унутрашњих послова.

Овим саопштењем, ми као у поднаслову поменуто удружење, желимо да обавјестимо и упознамо јавност Републике Српске са веома лоше вођеном кадровском политиком и са великим бројем проблема који су присутни један дужи временски период у Министарству унутрашњих послова.

Ове проблеме у овој институцији нико нажалост не жели да рјешава, нити да о њима говори.

Ради се о томе да је први пут у историји МУП-а Републике Српске уведен статус волонтера. Са МУП-ом РС закључен је том приликом уговор о волонтирању на годину дана без икаквих накнада, па чак и без накнаде на име топлог оброка. Након закључења поменутог уговора о волонтирању, волонтерима је речено да ће по истеку године дана од дана закључења уговора ићи на берзу рада.

Волонтери и ''волонтери''

Први проблем је настао када је пет наших колега у мају почело да одрађује приправнички стаж за новчану накнаду, за разлику од 160 наших колега волонтера који за тај исти рад нису добијали апсолутно ништа и били су приморани да се саналазе како знају и умију. Овим потезом је већ у старту почела да се врши дискриминација, да се ствара нетрпељивост међу колегама и да се издвајају они који су имали „везу“ да почну радити као приправници.

Други проблем је настао, када је у току ових седам мјесеци колико неки од нас волонтирају, у два наврата вршено пребацивање волонтера у статус приправника без икаквог критеријума, основа, објашњења, такорећи „преко ноћи“. Овдје се апсолутно игнорисала чињеница да сви испуњавамо исте услове, па се логички поставља питање како за појединце има мјеста у МУП-у, а за остале нема. Ако се већ кренуло са програмом волонтирања, онда су сви требали да остану у том статусу до истека уговора или да сви пређу у приправнике. Поступајући на већ описани начин, надлежни су грубо извршили кршење људских права и основних слобода загарантованих Уставом и Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода.

Бизарне методе

Један број колега који су дјеца погинулих бораца, 1.11.2010. године пребачен је у статус приправника и то је био потез који смо апсолутно подржали јер је то било нешто што је требало одмах урадити. Међутим, проблем је што од њих 15-ак који су добили та рјешења, само петорица су дјеца погинулих бораца, док су остали у приправнике пребачени под велом „дјеце погинулих бораца“.

Најжалосније и најтрагичније у цијелој причи је то што неке колеге које су заиста дјеца погинулих бораца нису успјели да пређу у приправнике јер су умјесто њих прошли они који су имали „везу“, а то је још једна велика срамота МУП-а Републике Српске.

Зашто нас школују?

Док многи од нас, који смо одабрали овај посао из љубави и желимо сутра да га обављамо часно и поштено, раде као конобари, грађевинци, сезонски радници, дотле у МУП-у у радни однос бивају примљени људи из разних других професија (професори физичке културе, историје, учитељи...затим људи који уопште и немају завршен факултет и многи други).

Уз дужно поштовање према овим и свим другим професијама, ови људи би требали да раде у својој струци, а не да заузимају мјеста, нама дипомираним правницима унутрашњих послова, који смо стекли стручно образовање за рад у МУП-у. Желимо да приликом запошљавања у МУП РС, предност имају искључиво свршени студенти Високе школе унутрашњих послова, а онда сви други, зависно од потребе МУП-а.

Кршење закона

Када је кадровска политика МУП-а у питању може се говорити и о кршењу Закона о унутрашњим пословима у којем пише у члану 79: „Да се Министарство стара о школовању, стручном оспособљавању и усавршавању запослених за своје потребе.

Високо и више образовање кадрова за потребе Министарства врши Висока школа унутрашњих послова, док се стручно оспособљавање и усавршавање полицајаца путем редовне обуке, семинара, курсева и других облика образовања врши у Полицијској академији“. Поставља се онда питање: Одакле други образовни профили у Министарству унутрашњих послова?

Чађо и Додик не одговарају

Да би заштитили наша права и борили се да наши свршени студенти добију мјесто у МУП-у какво заслужују, основали смо и Удружење дипломираних правника унутрашњих послова, јер не можемо више да ћутимо док се наша права крше. Још 20.09.2010. год. послали смо допис министру унутрашњих послова Станиславу Чађи да нас прими на разговор, али се он ни до данас није удостојио да нам одговори на тај допис, ма какав одговор био. Исти допис смо слали и тада премијеру, а сада предсједнику РС-а Милораду Додику, али нам ни он није ништа одговорио. Једино нас је примио директор полиције Гојко Васић, али од њега смо добили само обећања и увјеравања да ће се стање промијенити без конкретних потеза.

Основно и кључно питање које би жељели да поставимо господину министру било би: Зашто нас школује кад му не требамо? Каква је прича о успјешној борби против криминала и корупције у овој земљи ако у МУП-у нема мјеста за нас и наше колеге који смо шпколовани за то? Које ви то кадрове намјеравате да користите у тој борби ако нећете оне које сте сами произвели?

Ову прилику би искористили и да апелујемо на све колеге које су завршиле Вишу или Високу школу унутрашњих послова, а нису се учланили у наше удружење да то ураде, да се заједно боримо за наша права јер то нико други сигурно неће урадити за нас.