У руке Мандушића Вука, биће свака пушка убојита. – каже Зеле на завршној додјели награда ријалити шоуа регионалне величине.

Пише: Ненад Табаковић

Ово рударско копање у тв-каналу, можемо почети питањем које комуницира са насловом: Или можда са Демофестом? Ратују ли Демофест и Рат бендова? Да ли рат жирија једнако гледа на стварност? Да ли имамо једнаке системе вриједности? Да ли су за Србију и њену елиту веће важности звијезде промовисане у овом шоу? Ове године је наш ДФК навршио годину дана, и многи смо поносни на њега.

Са друге стране имамо Рат бендова, који у зимском периоду преузима титулу највећег регионалног демо-бенд такмичења?

Који је већи од ова два шоа?

Поднаслов дебилитету

У овој земљи затрованој национализмом, може се само наметнути једно питање.

Да ли је ОБН преузет од стране Србије, пошто је дуго оптуживан за Великохрватизам? Како по побјеђивању бендова из државе која се назива Перипанонска Војводина, како по упадању рудимената из времена Слободана Милошевића изравно у тв програм. Са одличном емисијом Бисери, која је разваљивала у Србији деведесетих. БК телевизија. Данас протјерана у Москву или у Ћирилицу. Како се сад зове емисија њеног некадашњег уредника. Плус ту је још и Сурвајвер, са оном српском варијантом Конана О'Брајена.

Може бити да је већ превише?

За Вању Булића је благопочивши колумниста Тирнанић писао како је "као одбојкаш Вања Грбић". Јер га има свугдје. Искаче из сваке кутије, у сваком тв-шоу. Води, жонглира, презентује у теле-шопу - све. А данас смо баш могли гледати поучан интервју Вање са Вањом, у његовој ауторској емисији "Из срца". 

Све ово што је рекао Тирнанић Богдан, мисли се на онај период негдје од 1997. године.

Је ли смрде српске паре?

Сјећате се оно једном кад је Бобар хтио купити ОБН, јер већ има Бобар радио? Е, па сад Бобар више није у истој позицији. А тада су дигли дреку на то, као и сваки пут. Напримјер око приватизације Карловачке млијечне индустрије од стране Мишковића, уласка Пинка на БХ тржиште ... Увијек је то нека врста "агресије" која се мора спријечити.

Зашто? Питајте оне који размишљају по попису из 1991.

Чудно сваке године.

Шта мислите о иницијативи, кад смо већ код тих бендова,креативне индустрије и пара, да буде сваке године на Демофесту један дан посвећен фудбалеру. Пардон, bendu. Нека побједи бенд из Бање Луке. Сваке године. Али да му је то утјешна награда, јер се та награда прва додјељује. Прије најбољег гитаристе, бубњара, тралала... Што не значи да ако је ниси добио, нећеш добити главну награду.

Тако се изграђују домаће особе утицајне у заједници. Измишљају се наши Ди-Џејеви. Бавимо се нашим телекомуникацијама. Преносимо своје ријалити шоуове и постанемо произвођачи титула.

И тако гледамо ОБН

Како рукометаш прича до јаја свој провод у Сарајеву и лепа сећања. Да је добро прихваћен и то. О свом пореклу са Косова. Да су Грбићи, наводно, по крвној освети дошли... Да воли да пеца. Да је упецао туну од 150 кила и да је борба трајала четири сата.

Да је заљубљен у Јапан.

Да је вођен због прекомјерне употребе пераја код нинџа терапеута. Који су протјерани из Јапана још прије ихахај година због екстремних метода лијечења. Али да је на крају је ипак оздравио и изабрао да игра за Србију. Мислим да се будући нараштаји требају угледати на њега.

Све смо то гледали на ОБН. А улетио је и Чипси са оглашавањем. (Стара адреса корпорације: Бјелановићева 2, 11000 Београд). Дјеца се требају угледати на Грбића у сваком рату, па макар он био и рат демо бендова.

И, за крај, желио бих да приложим пјесму:

Ви благодарам мои најдраги и искрени пријатели за сите ваши именденски спомнувања и посакувања

Фејсбучиш?

Луда жено из мојих снова.

Нека то буде химна најјачег регионалног бенда. И онда је кандидујте за химну БиХ.

То је ових дана довољно да направите мултимедијалну изложбу. Кажу да је то умјетност и добијају паре из буџета. Да ли би то иком сметало?

За све оне који буде националну мржњу, најбоље је поручити да је Зеле, у граду који је донедавно по медијима говорио како је ремек дјело српске књижевности из периода романтизма "Горски вијенац", заправо апологија етничком чишћењу, употријебио једну од славних сентенци, које смо прије рата учили као изреке на латинском.

Рекао је: А у руке Мандушића Вука, биће свака пушка убојита.

И на њега се требају угледати дјеца којима то каже у тренутку када им предаје фендер стратокастер. Мудар је као старац Фочо од стотину љета.

