Хашим Тачи оптужен да је шеф албанске мафијашке групе одговорне за кријумчарење оружја, дроге и људских органа широм Источне Европе.

Комитет Парламентарне скупштине Савјета Европе (ПССЕ) за људска права и законодавство усвојио је у Паризу нацрт извјештаја извјестиоца Дика Мартија, у којем се косовски премијер Хашим Тачи оптужује да је шеф албанске мафијашке групе одговорне за кријумчарење оружја, дроге и људских органа широм Источне Европе.

Комитет Парламентарне скупштине Савјета Европе за правна питања затражио је одмах послије усвајања извјештаја Дика Мартија, спровођење међународних и националних истрага о нестанку, трговини људским органима, корупцији и тајном удруживању организованих криминалних група и политичких кругова на Косову, о чему је Марти навео детаље.

Иначе, на засједању Комитета било је покушаја да се разматрање Мартијевог извјештаја одложи, али је већина његових чланова била против тога и одлучила да се ова тема нађе на дневном реду засједања

Послије засједања Комитета, које је одржано иза затворених врата, посланик Скупштине Србије Наташа Вучковић честитала је Мартију на храбром извјештају.

Пошто је, као члан парламентарне делегације Србије у ПССЕ, присуствовала сједници Комитета, Вучковић је ФоНету пренијела Мартијеву напомену да његов циљ није био да води истрагу, већ да скрене пажњу међународне заједнице на овај проблем.

Она је Додала да учесници дебате били шокирани и изненађени чињеницама које је Марти изнео.

Марти је извјештај припремао двије године. Посјетио је Београд, Тирану и Приштину, гдје је разговарао са представницима министарстава правде и унутрашњих послова, јавним тужиоцима и тужиоцима за ратне злочине, парламентарним делегацијама и званичницима више међународних институција у Приштини, посебно Еулекса и цивилне мисије Уједињених нација, као и са представницима невладиних организација, нарочито онима које заступају нестале особе.

Марти у извјештају наводи да су органи вађени заробљеницима у клиници близу мјеста Фуше Крује, да би затим преко аеродрома у Тирани били пребацивани у иностранство, гдје су пресађивани богатим клијентима.

Према Мартијевом извјештају, конкретни знаци такве трговине органима постојали су већ око 2000. године, али надлежне медународне власти нису сматрале неопходним да детаљно испитају околности или су то чиниле површно и нестручно.