Загребачко жупанијско државно тужилаштво поднијело је суду захтјев за спровођење истраге и предложило одређивање једномјесечног притвора бившем ратном помоћнику министра унутрашњих послова Хрватске Томиславу Мерчепу (58) због ратног злочина против српских цивила.

Мерчеп је ухапшен у петак свом стану у Загребу и након испитивања у полицији и код истражног судије, гдје је одбацио све оптужбе, задржан је у дводневном притвору. Због лошег здравственог стања одведен је у затворску болницу, а не у затвор у Реметинцу.

Тужилаштво Загребачког жупанијског суда затражило је да Мерчепу буде одређен једномјесечни притвор због опасности од бјекства, утицаја на свједоке и посебно тешких околности почињења дјела.

Мерчеп се терети да је од 8. октобра до средине децембра 1991. године као савјетник у МУП-у и командант резервне јединице МУП-а стациониране у Пакрачкој пољани и дијелом у павиљону 22 Загребачког велесајма, лично наређивао незаконита хапшења, мучења и убиства цивила.

Он се сумњичи да је, знајући да њему подређени незаконито хапсе, пљачкају, злостављају, муче и убијају цивиле, пропустио да спријечи и сузбије те злочине.

Тужилаштво наводи да су с подручја Загреба, те са ширег подручја Кутине и Пакраца убијене или нестале 43 особе, а шест особа је преживјело мучења и злостављања.

Томислав Мерчеп, који је прије три године претрпио мождани удар, сутра би пред истражним судијом требало да се изјасни о истражном захтјеву тужилаштва.

Мерчеп је током рата командовао јединицом чији су припадници Муниб Суљић, Синиша Римац и Игор Миколасе већ правоснажно осуђени за убиства.

За Мерчепову улогу у рату интересовало се и хашко тужилаштво, које је у фебруару 2006. Државном тужилаштву Хрватске доставило "сирове" материјале у вези ратних злочина почињених у источној Славонији и на Пакрачкој пољани у другој половини 1991. године.

Њиме се бавила и америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА), која је крајем 2006. године на интернет страници објавила извјештај из октобра 1995. о његовој улози у злочинима почињенима над Србима на Пакрачкој пољани, те у Госпићу, Вуковару и Загребу.

Мерчепа је у својем извјештају споменуо и Амнести интернешнел у вези са командном одговорности за више злочина.

(СРНА)