Ишчекујући да нам са Викиликса процури нешто што би замутило или разбистрило слику о нашој скорашњој историји, ослушкујемо вијести повезане са овом организацијом, које су главна тема свих свјетских медија.

У центру пажње данас је био предсједник РС, Милорад  Додик, тачније његови ставови о плану Мартија Ахтисарија за КиМ, као и његов однос са предсједником Србије, Борисом  Тадићем.

Кабинет предсједника је демантовао наводе да је он, док је био премијер, подржавао Ахтисаривје план, а оспорено је и то да је Додик икад рекао да би признао ''независно'' Косово.

Уочи посјете Бориса Тадића Њемачкој 16. новембра прошле године, састали су се Кристоф Хојсген, савјетник канцеларке Ангеле Меркел и Филип Марфи, амбасадор САД у Берлину, а овај други је, како је процурило, рекао да би Тадић, иако стално говори да се "чврсто односи" према Милораду Додику, требало да буде још чвршћи. Први наведени њемачки политичар је изразио песимизам око тога да ли ће икад бити могуће претворити БиХ у "функционалну државу", али се он с Марфијем сложио да је важно наставити са трудом "у том правцу". Предсједници Српске и Србије на ове информације нису реаговали.

А гдје је Асанж?

Замјеник еквадорског министра спољних послова Кинто Лукас похвалио је оснивача вебсајта Викиликс који објављује повјерљива документа, Џулиана Асанжа и понудио му боравишну дозволу "без било каквог проблема и без услова".

Еквадорски владин функционер је ту понуду саопштио јуче, а Асанж (39) је у Шведској гдје се налази неки од сервера портала Викиликс, оптужен за силовање и сексуално злостављање због чега је издат међународни захтјев за његово привођење због испитивања у вези с тим оптужбама. Асанж, чије је мјесто пребивалиштеа непознато, није званично оптужен, а нагађа се да је у Аману.

Бомбардовање сервера

У исто вријеме, док се он крије, Викиликс, због хакерских напада није био доступан корисницима у Европи и САД. У поруци објављеној на друштвеној мрежи Твитер, Викиликс је објавио да је поново нападнут, други пут од недеље када је почео да објављује документе. Како се наводи, данашњи напади су много јачи јер се ка серверу пуштају малициозни програми брзинама од 10 гигабита у секунди.

Таква порука тренутно стоји на Фејсбук профилу ове организације.

Косово

Међу више хиљада повјерљивих докумената Стејт департмента, налази и 668 тајних докумената канцеларије а касније амбасаде САД у Приштини, за које се претпоставља да садрже информације о стању на Косову, али и мишљења америчких дипломата о политичким актерима на Косову, пренијели су данас приштински медији.

У документима су обухваћене и разне анализе амбасаде САД у вези с политичким дешавањима на Косову, које су написали акредитовани амбасадори или амерички дипломати на Косову у периоду од 2000 до 2009.

Објављивање ових анализа у вези с политичким дешавањима на Косову могу бити велики бумеранг за политичке партије које су биле на власти од 2004 -2010, зато што велики број докумената до којих је дошао Викиликс садржи афере о корупцији у многим државама, наводе приштински медији, а преносе агенције из Србије.

Па се ви дописујте са Американцима...

Највише гњева долази из Вашинтона, разумљиво. Помиње се и сврставање Викиликса у терористе, што многе организације за заштиту транспарентност и људска права, ако и новинарска удружења оспоравају. Асанж је, као зачин, најавио објављивање прљавог веша америчких банака.

Друге свјетске силе мудро шуте. Русија сажаљева што САД не могу да сачувају у тајности своју дипломатску пошту. Високи представник руског Министарства иностраних послова који је желио да остане анониман назвао је сутуацију објављивања 250 хиљада америчких дипломатских тајних докумената случајем без преседана, а да се ради о томе да САД не могу да гарантују повјерљивост – један од главних услова вођења међународних послова.

Jутра почињу са Викиликсом

У преко 200.000 докумената о преписци Стејт департмента  и америчких амбадсада широм свијета, нашло се и пар хиљада из градова региона - Сарајева, Београда, Загреба, Подгорице, Приштине, Скопља..

Очекују се, у најмању руку занимљиве информације, које би бациле нову  сијенку да догађаје којима смо свједочили у посљедњих двадесетак година, с обзиром на фаталну улогу коју САД имају у креирању догађаја на Балкану.

Прво што је ''ископано'' на Викиликсу о овдашњим политичарима била је критика министра иностраних послова Србије, Вука Јеремића од стране једног француског дипломате који каже  да'' Јеремић не чини ништа да охрабри Србе да се врате на Косово'', као и да не испуњава оно што обећа да ће урадити.

Додикова подршка Ахтисаријевом плану?

Хрватски медији данас објављују веома занимљиву биљешку, написану 10. маја 2007. године, након састанка тадашњег предсједника РХ, Стјепана Месића, тадашњег премијера Иве Санадера и тадашњег министра иностраних послова РХ, Колинде Грабар-Китаровић, са помоћником америчког државног секретара за Европу и Азију, Данијелом Фридом у Загребу.

Фрид је с хрватским функционерима разговарао након повратка из Бање Луке, гдје се сусрео Милорадом Додиком, тадашњим премијером Републике Српске. Са тог састанка Фрид је домаћинима донио информацију  како му је Милорад Додик рекао да подржава Ахтисааријев план о Косову, те да ће он, Додик, ''подржати нзависност Косова уколико Савјет безбједности  донесе резолуцију о независном КиМ''.

Санадер се бојао Руса и исламске државе у Европи

Санадер је , сазнајемо, тада био забринут око све већег улагања руских фирми у Босну и Херцеговину и Фриду је уручио је документ о хрватским ставовима о Русији. Изражава забринутост повећаним руским улагањима у БиХ, с чиме се слаже и Фрид. У биљешци стоји како је неколико дана раније у Загребу боравио високорангирани амерички дипломата који је с домаћинима разговарао о могућој градњи алтернативног гасовода пројекту Јужног тока, који гради руски Гаспром.

Са замјеником америчког секретара се разговарало и о БиХ.

“Силајџић је један старомодан политичар који живи у деведесетим годинама и жели да проблеме Босне и Херцеговине ријеше друге државе. Силајџић се противи договору који је постигнут с бившим премијером Федерације Терзићем око градње Пељешког моста”,ријечу  су Иве Санадера. Све ово пише у једној од 1.686 забиљешки које је америчка амбасада у Загребу слала у Стејт Департменту.

У биљешци тако стоји како су Санадер и Месић упозорили да ће у случају исељавања Хрвата из БиХ те издвајања Републике Српске “доћи до стварања опасне мале исламске државе у Европи”. Фрид је тада казао да не долази у обзир стварање трећег ентитета у БиХ, већ да се тамошњи Хрвати обрате за помоћ америчкој амбасади у Сарајеву.