Викиликс је понову узбуркао свјетску јавност, а овај пут можда и дипломатске односе између Сједињених Америчких Држава и њихових ''савезника'', као и других земаља.

Специјализовани сајт , по обичају из претходне двије објаве докумената, у договору са водећим западним штампаним гласилима – енглеским Гардијаном, америчким Њујорк тајмсом и њемачким Шпиглом – објавио је координисано преко 250.000 докумената, Стејт департмента који дају увид у ставове америчке дипломатије о страним лидерима и осјетљиве информације о тероризму и ширењу нуклеарног оружја.

Документи се односе углавном на посљедње три године и на комуникацију Вашингтона и великим бројем амбасада и конзулата различитих земља света. Омогућен је увид у мишљење Вашингтона о многим осјетљивим свјетским темама као што су велики помак у односима Сјеверне Кореје и Кине, проблем нуклеарног наоружања Пакистана и наводним везама између руске владе и организованог криминала.

У документима се види да су саудијски донатори главни финансијери милитантних група као што је Ал Каида и да су оперативци кинеске владе водили организовану кампању саботаже компјутера у САД и њеним савезницама.

САД прислушкују УН

Сазнали смо и да американци шпијунирају званичнике УН, и то по наредби Хилари Клинтон, која је у јулу 2009. године наредила америчким дипломатама да скупљају детаље о комуникационим системима које користе челници Уједињених нација, укључујући шифре које користе на приватним и јавним мрежама за званичну комуникацију. Од дипломата САД се тражило и да доставе детаљне биометријске информације (ДНК узорак, скен зенице ока и отиске прстију!) кључних званичника УН, бројеве кредитних картица, имјел адресе, телефонске и факс бројеве.На мети с подсекретари, челници специјализованих агенција и њихови главни савјетници, главни помоћници генералног секретара, вође мировних операција и политичких мисија, у шта спадају и предводници мировних снага УН. Сакупљани су обавјештајни подаци о Бан Ки Муновом стилу управљања и доношења одлука, као и о његовом утицају на Секретаријат.

Поједностављено, за већину ствари о којима се највише говори у свјетским медијим, могло би се рећи да су јавне тајне, о којима се данас говори.

Прво што смо сазнали и чему су уредници поклонили највише пажње, су описи свјетских државника од стране Стејт департмента.

Руски премијер Владимир Путин се назива "алфа пас", руски предсједник Димитриј Медведев ''изиграва Робина Бетемну -Путину''; авганистански предсједник Хамид Карзаи је параноичан и окружен криминалцима, њемачка канцеларка Ангела Меркел се ''не упушта се у ризик и није креативна''; Никола Саркози - има "ауторитативни стил";италијански премијер Силвио Берлускони је сујетан и неефикасан као европски лидер, "физички и политички слаб" политичар, који воли да се забавља ноћу; предсједник Зимбабвеа Роберт Мугабе је стар и луд; либијски лидер Моамер Гадафи - "једноставно чудан,а Бењамин Нетањаху, премијер Израела - "елегантан и шармантан човјек, који никада не одржи обећања".

Европске мркве за БиХ

Међу 250.000 докумената, депеша америчких амбасада широм света упућених Стејт департменту које од јуче објављује интернет портал Викиликс, налази се и више хиљада докумената из бивше Југославије.

Шпигл је израдио за читаоце и посебан „Интерактивни атлас”.

Уз помоћ тог претраживача може се пратити колико депеша америчких амбасада из земаља на простору бивше Југославије и из којих година могу да се прочитају међу документима које је објавио Викиликс.

Тако се, према Шпигеловој статистици, може прочитати 994 депеша из Београда (почевши од 1966. године), из Загреба 1.686 (почевши од 1991.) и из Сарајева 869.

Напомена: Плава боја означава документе највишег степена тајности, а боје испод, нижег.

Међу повјерљивим документима које објављује Викиликс, како проистиче из Шпигеловог „Интерактивног атласа”, налази се и 836 депеша из Љубљане, 668 из Приштине, 522 из Скопља и 164 из Подгорице.

С обзиром на велики број депеша са простора бивше Југославије, и на тај регион се односе оцјене дописника широм свијета који наводе да ће у низу земаља дијелови новије историје можда морати да се напишу поново послије објављивања поверљивих и тајних докумената америчке дипломатије.

Дио овога што се претпоставља, мање или више занимљив, појавио се на сајту Гардијана гдје се из онога што је Викиликс објавио ишчитава од пет главних услова неопходних за трансфер власти у БиХ са високог представника УН на високог представника ЕУ четири су испуњена и само је остало питање државне имовине.

У објављеним забиљешкама француског дипломате Жана Давида Левита, које преноси СРНА и друге агенције са ових простора, каже се да тај посљедњи услов не треба да блокира цијели напредак, посебно имајући у виду да актуелни тим УН у БиХ није више ефикасан.

Француска, према овим забиљешкама, жели да види трансфер власти на нови тим ЕУ у новембру, јер је приближавање Европи ефикасна "мрква" која треба да охрабри Бошњаке да наставе са напретком у провођењу неопходних реформи.

Помоћник државног секретара за европска и евроазијска питања Филип Гордон сложио се да актуелни систем не функционише добро, али наглашава да ће међународна заједница изгубити кредибилитет ако се крене даље прије него су испуњени сви неопходни предуслови.

Он је додао да се САД слаже да је потребан одређени облик "мркве" да привуче БиХ на сарадњу.

Левит наглашава да они имају још два мјесеца на располагању да испослују напредак БиХ прије доношења коначне одлуке.

На одвојеном сусрету помоћник секретара за континенталну Европу Француз Ролан Галараг рекао је да је "транзиција циљ број један", наглашавајући да би за подјелу државне имовине требало превише времена да се ријеши и апеловао на САД да подрже ранији пренос овлаштења што ће отворити врата аспирацијама БиХ за веће интеграције у институције ЕУ.

Он је нагласио да је размимоилажење између САД и Бошњака који подржавају задржавање улоге УН, са једне стране, и ЕУ и Срба, на другој страни, створила могућности за манипулацију које нису од помоћи.

Гордон је рекао да ова перцепција није тачна, али је нагласио да су САД осјетљиве на политичку потребу бошњачких лидера "да продају ову одлуку својој јавности".

Да ли ће амерички злочинци пред суд?

Док новинари-истраживачи потписују петиције за подршку Асанжу, а многи људи широм Земље, жељни да истина о злочинима које су, прије свих починиле САД, изађу на видјело и да се о њима почне гласно говорити, други су сумњичави и упиру се да докажу да иза Викиликса на неки начин управо и стоје они, које објављени документи највише прозивају.

Оно што је видљиво , објављивања докумената Пентагона о Ираку и Авганистану, нису постигла свој декларативни циљ. Шапатом се чују гласови да је су то јасни докази великих и бескрупулозних злочина, али мало ко спомиње суђења и привођења правди одговорних. Сјаним медијским спином је постигнуто то да се више прича о Џулијану Асанжу и његовој ''препирци'' са САД, него о крви недужних на улицама Багдада. На тв мрежама се расправља о томе ''да ли је то што Викиликс ради новинарство, или није'', а до тада, брутални снимци убијања цивила из хеликоптера америчке војске, остају само још један занимљив видео за погледати на Јутјубу.