Kultura
Престар за чекање
Дарко Рундек, јединствен изданак некадашње југословенске музичке сцене, вођа бивше групе Хаустор, наступио је синоћ у Демофест клубу у Бањој Луци.
Суви вјетар с југа, балканске ритмове, циганске тактове, магле великих градова, неку сјету, која ниче из Рундекових стихова измијешаних са звуковима гитаре, виолине, клавира, хармонике -слушао је синоћ пун Демофест клуб у Бањој Луци.
Од кад Рундека прати Карго оркестар, поред пјесама које су настале од тог тренутка, многе из доба Хаустора су добиле нови аранжман, који је у складу са сензибилитетом бенда, али и годинама и филозофији пјесама.
Синоћ није било Карго оркестра, али јесте Карго трио (Рундек – гитара; виолина; клавир/хармоника), а то није сметало публици да углас пјева спорије и акустичније, али ништа мање свјеже верзије ''Ене'', ''Узалуд питаш'', ''Апокалипсо'' и других познатих пјесама.
На концерту је било људи свих доба, а атмосфера је била прилично добра и када су свиране спорије и новије пјесме, боље рећи – људи су се забављали и нико се није досађивао.
Хвалоспјеви Рундеку не требају. Вјероватна истина да никад није правио компромисе нити се прилагођавао, већ пратио свој пут и инстинкт, узрокује чињеницу да му је музички израз неупоредив са неким другим, па се његово стваралаштво сврстава у ''свјетску музику'' (World music), што је кованица за оне које је тешко углавити у жанр.
Свјетски или не, али луталица и сањар свакако, Рундек је након биса и краја концерта, цијело вријеме провео међу посјетиоцима у клубу, што наводи на закључак да ствараоци попут њега, по природи ствари, колико год познати били, не могу, а вјероватно и не желе – имати статус ''звијезде'' – у смислу у којем се данас употребљава тај израз.
Нови концерт је вечерас. Карте, по цијени од 15 КМ су продате у довољној количини да два пута напуне ДФК.
Жељко Свитлица