Њемачки научници су упозорили да би једна од посљедица промјене климе у свијету могле да буду и много оштрије зиме у Европи.

Њемачки стручњак је објаснио да се због глобалног загријевања топе ледене масе у источном дијелу Арктика, што води до мјестимичног загријевања доњих слојева ваздуха и до поремећаја у његовој циркулацији.

"Ови поремећаји утростручују вјероватноћу да ће наредних година бити екстремно хладних зима у Европи и Сјеверној Азији", пренио је Петоуков резултате студије коју је начинио заједно са колегама у Потсдаму.

Према најновијим оцјенама метеоролога, "изузетно дуга и јака зима 2009/2010. године или 2005/2006. године, само потврђују досадашња сазнања о глобалном загријевању, а никако их не оповргавају".

Научници из Потсдама су до закључака објављених сада дошли на основу мјерења у Баренцовом и Карском мору сјеверно од Норвешке и Русије, гдје је током изузетно хладних зима протеклих година уочено и, како су указали, "драстично смањење леденог покривача".

Та појава, како закљуују, има неупоредиво већи утицај на велика захлађења током зиме, него фактори којима се до сада приписивао велики значај, као што су смањење Сунчеве активности или промјене у Голфској струји.

Научници очекују да ће се до 2100. године, већ у зависности од тога како ће се мењати количина испуштеног уљендиоксида и других гасова штетних по климу, и каква ће бити реакција климатског система, температура у свијету повећати за 1,1 до 6,4 степена Целзијуса.

Потсдамски институт за проучавање посљедица промјена климе је водећа њемачка научна институција која се бави овом темом. Шеф института, Ханс Јоахим Шелнхубер је и члан Свјетског климатског савјета, Међувладиног панела за климатске промјене (ИПЧ) који су основале Уједињене нације.