Подршка грађана Србије уласку у Европску унију износи 44 одсто, показало је Галупово истраживање спроведено у земљама Западног Балкана.

Тај број је знатно виши него у Хрватској у којој тек 25 одсто грађана сматра да је чланство њихове државе у ЕУ добра ствар, пренио је загребачки „Јутарњи лист” резултате истраживања који ће у сриједу бити представљени у Бриселу.

Чланство своје земље у ЕУ као добру ствар сматра 25 одсто становника Босне и Херцеговине, 60 одсто становника Македоније, 73 одсто становника Косова и Метохије и 81 одсто становника Албаније.

Према Галупу, у БиХ и Хрватској 32 одсто испитаних сматра да је приступање ЕУ лоша ствар, у Србији тај проценат је 17, у Македонији девет, на Космету шест, у Албанији пет и у Црној Гори четири одсто.

У случају референдума, у Србији би за улазак у ЕУ било 63, а против 23 одсто, већина (43 одсто) Хрвата би гласала против, а за чланство би било 38 одсто, у БиХ би за улазак у ЕУ гласало 83 одсто, а против 10 одсто испитаних, док би у Црној Гори за улазак у ЕУ гласало 81, а против пет одсто испитаних.

Из Галуповог истраживања произлази да је укидање виза за путовање у ЕУ за грађане Србије и Македоније негативно утицало на ставове тамошњих грађана о чланству у ЕУ па је, после визне либерализације, подршка ЕУ пала, иако је још увијек велика.

Истраживање је показало да 68 одсто Срба не види неку политичку странку или политичара која представља њихове ставове (види их 27 одсто).

Таквог не види ни 62 одсто Хрвата (тек их 30 одсто види), 64 у Македонији (види их 33 одсто), 65 одсто у БиХ (види их 32 одсто), 36 одсто на Космету (види их 54 одсто) и 43 у Црној Гори (види их 46 одсто).

У Србији потезе владе подржава 22, а не подржава 65 одсто.

Чак 70 одсто Хрвата не подржава потезе владе, а подржава их 20 одсто, у Македонији подржава 41, а не подржава 51 одсто, у БиХ подржава 19, а не подржава 74 одсто, на Космету подржава 48, а не подржава 46 одсто, и у Црној Гори подржава 48, а не подржава 41 одсто.

Међу добрим трендовима у ставовима грађана, истраживање показује да побољшање виде у судском систему и у борби против корупције и организованог криминала, иако је и даље голема већина незадовољна досадашњим резултатима.