Трећи студијски албум овог карактеристичног гласа и госип начина пјевања, Лејди Килер (The Lady Killer), доноси четрнаест пјесама.

Пише: Данијел Дакић

Си Ло Грин, вокал из популарног састава, састављеног из двојца, којег сам већ спомињао у контексту једног од представника новог таласа, ритам и блуз музичког жанра, Нарлс Барклеј (Gnarls Barkley), којем и ово издање, категорички гледано, припада. У продукцији албума је учествовао читав тим људи, а између осталог и чувени Ноел Фишер (Noel Fisher) познат и под надимком Дитејл (eng. Detail - детаљ, што ваљда довољно говори о томе какав је продуцент у питању ;)); а који је до сада сарађивао са многим афирмисаним и свјетски познатим извођачима, као што је Снуп Дог или Том Грин.

Иако сингл који најављује албум (Fuck You!), као и само албумско остварење, јако добро котира на свјетским топ листама и иако су критике поприлично позитивне, општи је утисак да је албум помало, најпростије речено, досадан. Претјерано је уочљива потреба за оркестрацијом звука и стална тенденција ка акордном свирању у напорном симфонијском стилу, које је још испраћено јаким хорским дионицама и поменутим госип елементима пјевања.

Оно што је сјајно на овом издању је гомила обрађених друштвених тема, од политичког до економског и социјалног аспекта тренутног стања колективне свијести модерног, савременог друштва данашњице.

При томе као јединствену карактеристику овог албума чине 'паметни' текстови из којих итекако може да се извуче поука и дочара поента размишљања на задате теме и свакодневне, нормалне животне ситуације (пјесме: "It's OK", "Old Fashioned", "No One's Gonna Love You'' итд.). Уз пристојну дозу хумора и изузетно домишљатих метафора, порука коју носи ово издање огледа се у потреби за прихватањем промјена и разбијањем класичних постојећих стереотипа, на шта већ и сам назив овог издања асоцира (што се намеће у пјесмама: "Wildflower", "Bodies" и "Love Gun", те "Fool for You" на којима гостују Лорен Бенет (Lauren Bennett) и Филип Бејли (Philip Bailey).

Албум је 09. новембра и званично угледао свјетлост дана, а на најблаже речено храбре критике у чувеним часописима као што је један Ентртејмент Викли (Entertainment Weekly) немојте ни да се обазирете, јер већ вам унапријед могу рећи да свако поређење са мајсторима соула (Soul) какав је био Куртис Мајфилд (Curtis Maifield) никако не држи воду

То не значи да је неквалитетан или недоречен. Једноставно, албум Лејди килер нема ту тежину, али ће вас натјерати да пјевушите и сасвим сигурно ће вам 'лећи' у опуштеном и неформално – необавезном, тзв. "несвјесном" уживању у слушању музике.