Европска комисија упозорила је да су нужни „одлучни напори свих страна” да би се покренуо дијалог Београда и Приштине уз добре услуге ЕУ, наводи се у закључку годишњег извјештаја о европским реформама на Косову.

Комисија ЕУ у извјештају, који је на увид имала агенција Бета, указује на то да је „у јулу Међународни суд правде издао савјетодавно мишљење, уз закључак да проглашење независности Косова уопштено не крши међународно право и резолуцију 1244 Савјета безбједности УН”.

„У складу с резолуцијом Генералне скупштине УН од 9. септембра, ЕУ је потврдила спремност да олакша дијалог Приштине и Београда у циљу поспјешења сарадње, напретка на путу у ЕУ и побољшања живота људи”, наводи се у извјештају.

ЕК истовремено упозорава да су „нужни одлучни напори свих страна да би се покренуо истински рад тог регионалног скупа уз учешће свих којих се то тиче”. Комисија такође констатује да је у септембру предсједник Косова дао оставку.

Извршно тијело ЕУ наглашава да, иако постоје закони и потписани међународни споразуми о заштити људских права и мањина, „стање институција и помањкање политичке воље угрожава примјену законских норми на том подручју”.

„Процес укључивања српске заједнице је у току. Власти морају учинити више да изађу у сусрет кључним забрињавајућим питањима, као што су приступ власништву, нестали, повратак (избјеглих и расељених) и образовање”, наглашава се у извјештају ЕК.

Указује се такође да слобода изражавања у пракси није зајамчена и да су новинари и даље под ударом претњи.

У извјештају се наводи и да је „настављена обнова вјерских објеката”, као и да се „повећава број добровољних повратника”.

Такође се преноси процјена да, десет година после ратних сукоба на Косову, има око 1.800 несталих. Према анализи ЕК, „реформа јавне управе на Косову и даље представља велики изазов”.

„Способност јавне администрације да пружи нужне услуге свим људима на Косову, треба битно да се поспијеши”, оцјењује се у извјештају и додаје да је „нужно је оснажити владавину закона, што је предмет озбиљне забринутости”.

Косово је, према анализи ЕК, напредовало у реформи правосуђа, али је било политичког уплитања у правосуђе, велики је број неријешених поступака, посебно кад је ријеч о споровима око имовине.

„Косовске институције морају дати довољну подршку истрагама и судским поступцима за ратне злочине”, закључује у извјештају Европска комисија.