Лидер СРС РС у интервјуу за Фронтал.РС говори о судбини и плановима странке која је ипак остала парламентарна.

Српска Радикална странка РС међу првима је погођена постизборном буром. На изборима су изгубили једно мјесто у Парламенту РС, а након избора и једног од својих досадашњих посланика, Нову Грујића, који је прешао у редове Демократског народног савеза.

О новонасталој ситуацији и плановима странке, разговарали смо са човјеком, такође бившим послаником СРС РС у Скупштини Српске, али и даље предсједником једне радикалне опције у РС, Миланком Михајлицом. Како се исти жалио на третман медија под контролом Владе РС, потрудили смо се да његове обимне одговоре не скраћујемо, те још једном (и буквално) демонстрирамо опредјељеност ка слободи говора и њеном изражавању.

Разговарао: Жељко Свитлица

Како оцјењујете изборни резултат ваше странке?

СРС РС није задовољна разултатима на протеклим изборима. Ми смо реално очекивали више, и не само ми, већ и политички партнери, противници, аналитичари, медији. Одређене врсте истраживања указивала су на то да би странка могла да пређе цензус и да има најмање три посланика. Нажалост, странка није постигла тај резултат. Ми смо на Извршном одбору оцијенили да су резултати незадовољавајући и да је много разлога утицало на такав изборни резултат.

И прије избора смо били свјесни да је у већини општина у РС лоша инфраструктура и уз све напоре које смо чинили у протеклом периоду нисмо успјели да израдимо инфраструктуру. Хронични недостатак средстава и новца.

Наравно, ту треба додати и чињеницу да постоје и СРС – др Војислав Шешељ и СНС, који са нама дијеле слично или готово идентично бирачко тијело.

Уситњеност опозиционе сцене је нешто што је такође утицало на наш изборни разултат, као и чињеница да је управо владајућа странка, или владајуће странке и режимски медији, на неки начин утицали да се СРС, као најгласнија опозициона странка, елиминише са изборне сцене. Поготово у изборној јединици 1, гдје сам ја био носилац листе. Све то када се узме и сабере, утицало је на резултат странке који је, још једном понављам, био незадовољавајући.

СРС РС дакле остаје парламентарна странка, а ви и даље њен предсједник, мада је било и оних који су другачије најављивали. Какви су даљи планови странке?

Ја сам можда једини предсједник странке у РС и цијелој БиХ, који је одмах након избора ставио на располагање мандат предсједника странке, иако сам за предсједника странке по други пут изабран у децембру мјесецу прошле године. Ја сам учинио све што је било у мојој моћи да странка не доживи овај изборни резултат, мада сам био свјестан многих слабости које је странка имала, али изборни резултат је такав какав јесте и у том контексту ја прихватам да носим ону врсту одговорности коју носи сваки предсједник странке када се не оствари оно што је планирано.

Морам да кажем да ова одлука ИО да ја и даље водим странку, није никаква награда, напротив, то је вома тежак посао у овом тренутку као што је било и раније јер чињеница да у оваквом режиму који влада на начин који је познат јавности, са онолио примитивизма и бахатости, пријетњи и увреда, није лако бити опозиционар у малој странци.

Ја сам прихватио свјесно ту врсту терета. Многи сматрају да нисам требао то на такав начин да радим и о томе би се могло разговарати, али све што сам чинио, чинио сам у најбољој намјери да се нешто на боље у РС промијени. Овај посао сам радио за РС и људе који живе у РС и за СРС.То су била моја лична увјерења и убјеђења.Пошто сам сматрао да тај посао не можемо и не требамо да радимо сами, него са другим опозиционим странкама, одбацујем критике на мој рачун да сам нешто радио више у интересу СДС и ПДП. Имали смо врло коректан договор, а то што нисмо побиједили на изборима није разлог да се сада преиспитује да ли смо требали то да радимо.

Чињеница јесте да су поједни медији, моју смјену видјели као свршену ствар, поготово након што је неколико незадовољних људи који су у току саме кампање радили против странке,напустило странку.

Они су добили такав медијски простор као да се десио земљотрес у РС, или као да у РС треба да дође нека од најзначајнијих политичких личности из свијета.

Такав медијски публицитет је могао да добије свако од Новог Града до Требиња, само ако је био спреман да се са што више лажи, жучи и неистина обруши на мене и СРС РС. Међутим, у свакој странци слиједи период санације, смиривања лопте, анализа и озбиљних и темељних расправа како и на који начин даље. Ми смо то и обавили на сједниции ИО странке, гдје смо ставили тачку на нечастан одлазак неких чланова странке који су у суштини све то и планирали а и сами су признали у разговору самном и са неким другим људима.

Признали су да су свој одлазак из странке намјеравали прије, ставили су се у функцију покушаја уништења странке, и прављења односа који би странку елиминисали из политичког живота, што иде њима на част.

Све њихове изјаве, путем неких медија о томе да се ради о незаконитом трошењу средстава су апсолутно неистине. Напротив, страначки органи су и сада, а и на сједницама ИО и скупштине странке били свјесни да странка нема средства за иоле озбиљније бављење кампањом, а камо ли за овакву врсту тешких оптужби, али је очито да је њихов циљ и улога да се свете политичкој странци, да она нестане и да би то било покриће за њихов одлазак из странке.

Странка ће извршити анализу на општинском и окружном нивоу организовања странке као и на нивоу изброних јединица. Када се то уради имаћемо и ГО странке и онда ћемо заузети одређене ставове које ће бити сигурно у циљу одређених и кадровских и организационих промјена, а рекао бих и статутарних.

Морам да кажем да је ИО свјестан чињенице да свако од нас сноси свој дио одговорности. ИО није прихватио моју, и оставку коју је понудио замјеник предсједника др Светозар Радуловић.Ми смо санацију у Бањој Луци започели. Радуловић је именован за шефа ГО у Бањој Луци. Највећи број чланова странке и кандидата у Бањој Луци је остао у странци и спремни су да даље раде.

Лажи су и неистине да су одбори у Сокоцу и Братунцу напустили странку. Све је то био смишљен и координисан план владајућих странака и режимских медија да се странка у једном осјетљивом тренутку потпуно уништи. Ми смо били свјесни те чињенице и зато смо управо на овај начин и одговорили.

Остајемо парламентарна странка што је врло важно.

Да ли је Српској радикалној странци РС, нуђена нека врста коалиције или било каквог облика политичког удруживања?

Ми смо најавили да ћемо са свим опозиционим странкама и парламентарним и ванпарламентарним, обавити разговоре. Прије свега са чланицама коалиције ''Зједно за Српску''.

Послије овог нашег изборног резултата ми ипак немамо толико разлога да будемо незадовољни, али чак и да смо остварили онај изборни резултат који смо очекивали, мишљења смо да би се опозиција требала укрупњавати.Требали би се удружити политички фактори слични по идејама и програмима, и да тек онда кадровска рјешења требају бити предмет разговора.

Други о томе треба добро да размисле и да прихвате ову нашу идеју и иницијативу, а ја се надам да ће она бити у интересу РС, нашег народа и свих људи који живе на овим просторима, јер долази вријеме када треба укрупњавати политичку сцену. Мањи број странака је боље рјешење. Ту треба сконцентрисати све оне људе који желе и знају да се баве политиком и који имају воље за то. Коначно да се заврши та прича како су сви политичари корумпирани, а чињенице јесте да у политичким странкама има много људи који у том политичком напору виде искључиво личне интересе.

Жалили сте се на рад поједниних медија и најавили тужбе против њих. Коју су то још медији, осим ових што поменусте, и шта ће бити са тужбама?

Да не би испало да сам тужибаба, али ја од 2000. године нисам имао другог начина него да покренем више поступака и тужби и подигнем више кривичних пријава због ниских, прљавих удараца, увреда и лажи; које су пласиране против мене, моје порододице и СРС РС. Ниједна није угледала свјетлост дана, ниједна није извађена из ладице да би се отворио процес. То, у суштини, говори да сам више него у праву, да су и медији и правосудне институције под великим утицајем извршних органа власти.

Ми смо поднијели и поднијећемо неке тужбе, не као што неки кажу ради обрачуна са медијима или гушења њихове слободе, напротив, ми смо спремни да за све што чинимо и радимо, јавно и кривично и свакако одговарамо.

Недопустиво је да поједини медији и исти људи уживају и наслађују у својим лажима и обманама јавности и покушајима да се захваљујући налозима њихових политичких и криминалних ментора обрачунају са СРС и самном, јер ја и јесам персонфикација те политике и јесам, иако је странка мала и има мали број посланика, кост у грлу режиму. То није ни мало случајно.

Против неких смо дакле, пријаве и раније поднијели. Поднијећемо сигурно против Гласа Српске прије свега, а и Глас и Фокус и РТРС имају тужбе и из ранијег периода. О томе ћемо обавијестити јавност, а њима остављамо да о садржају тих тужби сазнају оног тренутка када се правосуђе у РС смилује да и њих позове да кажу зашто су се на тако прљав, бруталан и крајње недемократски и непрофесионалан начин односили и писали о СРС и о мени лично. Нормално, за све ово ја имам доказе.

Први дан кампање је обиљежен једном тешком оптужбом и са више лажи од стране Гласа Српске. Чињеница је да је и овај период након избора, када су медији и њихови политички налогодавци и поједини криминални кругови, који су са разлогом страховали од промјене власти у РС и од мог значајног учешћа у будућој власти, наслађивали се и ликовали над чињеницом да нисам ушао у Парламент и одлучили се да наставе ту медијску харангу и обрачун са мном лично и са странком.

Све то упућује да се ради о једном плану од истих људи из владајућих странака и врло утицајних кругова око премијера Додика који тај посао раде и даље,

Ја поручујем да настављам политичку борбу са истим политичким жаром, на истим политичким таласима са истим идејама. Слажем се да треба анализирати гдје смо заједно погријешили , али РС ипак треба да има снажну опозицију. Властима желим да промијене РС, да ураде више тога за РС и људе који у њој живе и да на опозицију не гледају као на непријатеље већ на људе који мисле другачије, да уваже наше приједлоге мишљења и ставове, јер је то интерес свих нас и да схвате да ће се власт прије или послије промијенити и да како се они буду односили према опозицији и према народу могу очекивати да ће се и грађани и опозиција односити према њима оног тренутка када се промијени власт и да то буде производ утицаја народа, а не утицај из вана. Као што је познато да је власт успостављена страним новцем и страним тенковима и смјењивањем људи од стране ОХР.

Српска радикална странка, као идеја, доживјела је временом фрагментацију и распарчавање на више политичких опција – СНС, Српску радикалну странку – др Војислав Шешељ. Гдје су радикали данас?

Цијело ово вријеме, од како је дошло до подјела међу радикалима 2002. године, ја сам чинио све, свјестан и своје улоге у процесу, да се те разлике, не толико идеолошке, колико методолошке, као и разлике у односу према неким дешавањима у РС, требају промијенити.

Кључни разлог зашто до данас није дошло до поновног уједињења радикала, јесте тај што је руководство Шешељевих радикала било и сувише блиско Додику и на разне начине подстицано од стране Додика и валдајућег СНСД да се тај раскол и догоди .

Ви и данас имате Мирка Благојевића и Дубравка Мрву Прстојевића, који се и по понашању и по изјавама могу описати као најбољи чланови СНСД. Они су толико чинили и чине за СНСД, да није било спремности у нашој странци, док је то тако, да се уједињење деси.

У Шешељевим радикалима, док је Мирко Благоејевић на челу странке, није постојала спремност да се тај посао уради. Ja сам јасно ставио до знања да би у процесу обједињавања радикала у РС, моја позиција била апсолутно небитна. Те приче како бих ја у процесу обједињавања радикала, искључиво инсистирао да водим обједињену странку, једноставно нису тачне.

Ја сам то и рекао у разговорима и поносан сам сам на све што сам покушавао да урадим да се то направи. Нажалост, не можете да урадите неки посао ако не постоји искрена политичка воља с дуге стране. Исто тако, јавна је тајна да сам пред сваке изборе и 2004, 2006, 2008, 2010. године понудио радикалима да правимо коалиционе листе и на локалним и на општим изборима свјестан чињенице да би наши изборни резултати били знатно другачији, па би имали 4-6, а можда и 10 посланика. Имали би своје посланике и у парламенту БиХ. Нажалост, сваки пут је то одбијено.

Имао сам неколико званичних и незваничних разговора и са Адамом Шукалом, у којем сам понудио напредњацима, чије су програми и идеје готово идентични са нашим, да направимо коалиционе листе и изађемо на изборе. Показало се да би, да су прихватили тај приједлог, данас имали најмање пет посланика у НСРС, могуће и једног на листи компензацоних мандата и једног у Парламенту БиХ. Данас би били респектабилан политички фактор.

Заиста је велика штета што нису прихватили наше приједлоге. Мислим да бисмо сада били у сасвим другачијој позицији.

(Видео прилози су саставни дио интервјуа и нису доступни у текстуалној форми)