Независни стручњак УН за људска права Мартин Шејнин оцијенио је да режим борбе против тероризма, који је Савјет безбједности УН створио после 2001. године, излази из оквира његових овлашћења и позвао то тијело свјетске организације да све такве мјере систематизује у оквиру једне резолуције.

На конференцији за новинаре, Шејнин је изјавио да су обавезе које је Савјет безбједности, резолуцијом 1373 наметнуо државама чланицама УН, одмах после терористичких напада на САД 11. септембра 2001. "граниче са квазизаконодавним мјерама које немају ограничење у времену и простору".

Шејнин је, у свом годишњем извјештају, који је поднио Генералној скупштини УН, оцијенио да какво год оправдање било за усвајање те резолуције, "наставак њене примјене девет година касније не може се сматрати одговарајућим одговором на специфичну претњу по међународни мир и безбједност".

"Резолуција 1373 излази из оквира овлашћења датих Савјету безбједности УН и представља ризик за заштиту једног броја међународних стандарда у области људских права", казао је он.

Шејнин, профешор из Финске који је на то место именован 2005. године, сматра проблематичним наметање трајних обавеза државама поводом аката тероризма који се нису догодили, јер не постоји универзално прихваћена и прецизна дефиниција тероризма.

Он је такође рекао да постоји проблем са резолуцијом 1267 Савјета безбједности из 1999. године, која намеће режим санкција према Ал Каиди и талибанима.

Шејнин је позвао Савjет безбjедоности УН да искористи могућност приближавања 10-годишњице резолуције 1373, да би резолуцију 1267 замијенио једном резолуцијом, која неће бити усвојена уз позивање на Поглавље 7, и да тако систематизује своје мјере против тероризма.

Поглавље 7 даје право Савjету безбjедоности да реагује у случајевима угрожавања мира у свијету.

"Док се резолуција 1267 може сматрати привременом мjером Савjета безбjедоности, коришћење овлашћења из Поглавља 7 Повеље УН да би се одржавала стална терористичка листа појединаца и ентитета било гдjе у свијету и да се наметне њена примјена државама чланицама УН као правно обавезујућа, излази ван овлашћења Савjета безбjедоности", рекао је Шејнин.

Он је поздравио спремност Савjета безбjедоности да реформише листу.

"Од суштинске је важности да појединци и ентитети имају право приступа домаћим судовима да би оспорили било коју мjеру којом се примjењују санкције које су резултат политичке одлуке дипломата", додао је Шејнин.

"Умјесто да саставља листу терориста, УН могу да пруже савјет и помоћ, укључујући прикупљање доказа, како би државе саме могле то да учине", казао је Шејнин.