Društvo
Машовић: Ексхумација из Перућца отвара 396 случајева
Предсједавајући Колегија директора Института за нестале особе БиХ Амор Машовић је данас у Сарајеву на прес-конференцији, поводом окончања ексхумације-асанације посмртних остатака из језера Перућац, казао да је ова операција, након два и по мјесеца, донијела комплетне или некомплетне скелетне остатке 396 случајева.
-Наглашавам, случајева. Не ради се о 396 жртава. Добро би било да је то тако, то би била готово половина свих оних за којима још трагамо с подручја опћине Вишеград, али није тако, нажалост- казао је Машовић.
Истакнуо је да неки од тих случајева садрже искључиво по једну једину кост. Некад је то један пршљен или једно ребро, или једна нога, једна рука, доња вилица и слично.
"Према процјенама форензичара, тих 396 случајева у себи крије минимално 97 особа. Сигурно је да је то више од 97 особа, али се они изјашњавају о минималном. Оно што очекујем након извршене ДНК анализе јесте да ћемо располагати с минимално 100 до 120 имена жртава Вишеграда", казао је Машовић.
Напоменуо је да су у оквиру ове операције лоцирани и посмртни остаци жртава Првог свјетског рата. Дакле, шест официра Аустроугарске војске сахрањених у периоду, вјероватно, између 1914. и 1918. можда и нешто касније у близини локалитета који се зове Мушићка стијена.
Предсједник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић је казао да је дубоко увјерен да је разријешење судбине несталих особа једно од најважнији питања која сасвим сигурно у читавом региону могу бити добар основ за стабилизацију укупних односа.
"Када је послије 40-ак дана стигло још једно писмо од Машовића, фотографије, локација, да су у горњем дијелу који ми тада нисмо прегледали и на обали која припада Републици Србији уочене кости, односно коштани остаци, одмах смо ангажoвали екипе и од тада се више терен локације није напуштао. Претражили смо дио обале који припада Републици Србији и на том простору је пронађено 11 тијела и у току данашњег дана на нашем институту се преузимају узорци за ДНК", казао је Одаловић.
Истакнуо је да је овај вид сарадње, онако како су то урадили заједнички на овом случају, један од бољих примјера како би то требало радити уопште, не само с овом проблематиком него генерално и о питањима која најдиректније додирују људе, људске судбине и имају сличне захтјеве.