Стварни разлог за подметање, оговарање и злурадост; налази се у могућности да грађани Хрватске схвате како живе у медијском тоталитаризму

Писао: Дани(ј)ел Симић

Код нас у РС, и остатку БиХ, око 5% становништва активно користи интернет. А и овај постотак, добрано нагурају малољетни. Готово све обавијести се добијају посредством екрана који није рачунарски. Што ће рећи како, обзиром да и нијесмо нешто писмени, јавно мнење скоро искључиво обликује телевизија.

Зато нама, теладима, врло пажљиво одређују силажу коју ћемо жвакати. Не само у уређивачкој политици, него чак и кад су кабловске понуде у питању. Тако ћете у Сарајеву и његовој нахији, из даљинског истјерати неколико канала на турском, те Ал Џазиру на енглеском. Неким чудом, ваљда као контра, од прије једно годину се и у Бањој Луци гледа Русија данас. Такође на енглеском.

Но, ту има једна занимљива чињеница. Кабловски провајдери у БЛ, нуде све телевизије из Хрватске са националном покривеношћу. Из Србије, пак, емитује се само РТС. И то онај сателитски! Тако се мени један, некада веома утицајан политичар, повјери у необавезном разговору. Гледам РТС на овој кабловској, каже, и не могу вјеровати да имају тако лош програм!

Не улази ми се у велике теорије завјере, али ако је човјек који је некада обављао највише државне фукнције до те мјере необавијештен, како ли је тек с обичним народом? Наиме, тај програм је стварно криминалан, али то није оно што се гледа у Србији!

Када купите ауторска права за емитовање на територији једне земље, не можете то исто нудити и читавом свијету преко сателита или кабла. Но, из неког разлога, то се не оспорава станицама из Хрватске. Од којих неке ни немају довољно јак сигнал, да би се обичном антеном хватале у РС. А камоли у остатку БиХ.

Потпуно иста ствар је и на територији Србије, гдје сигнал дефинитивно не допире. Оба земаљска програма ХРТ-а, емитују се без бојазни да је неко други купио права. Кабелске твртке из Хрватске, заузврат, нуде само тај исти сателитски РТС, и то у пакету који се доплаћује ван основног. У њему се нађе и још понеки нехрватски земаљски канал, али само ако се свеједно може ухватити антеном.

Још из оног ратног периода, кад је настала изрека лажеш к'о ХТВ, јасно је да се помно пази шта грађани Хрватске смију гледати. Квалитетан програм државне телевизије, изграђен је монополском позицијом. Прва комерцијална телевизија са националном лиценцом, појавила се тек 2000. године. А друга још четири године касније. И нема даље.

То је прави разлог метанисању на резултат из Хелсинкија! Мислим, Евровизија је дешавање на нивоу гаже у дому пензионера. Барем за озбиљне музичке индустрије. Енглези или Шпанци обично шаљу неке пришипетље, жељне доказивања. Отуд је дирљива та паника сабраће Еуропејаца. Није одавно било тако забавно слушати цивилизаторе са Запада, како чупају косе поводом најезде барбара са Истока.

Од проглашења побједника, тамо комшији непрестано цркава крава. Те гласање је неправично, те Евровизију гледају само педери, те послали су лезбејку, те Циганка је, те пјесма јој је плагијат шиптарске...

Шта, напримјер, да се ја сложим са свиме наведеним? Шта је у свему томе увредљиво? Надасве, какве то еуропске вриједности пропагира Хрватска, кад су јој ово карте за ниподаштавање Србије?

Хрватска елита пјени на сваки помен Пинка, који је и створио Шерифовићку. Као да изразити напори ове тв-куће за рестаурацијом ружичасте Југославије, нијесу управо ти, који омогућавају хрватској дискографској индустрији неоцарињен извоз. Већ опјевана кабловска понуда у Хрватској, отворено еуропско тржиште третира тако, што Пинк плус сврстава у најскупљи пакет. Раме уз раме са каналима као ХБО или ЕСПН. Ваља треснути рђом о плот, ако вам се гледају Срби.

Стварни разлог за подметање, оговарање и злурадост; налази се у могућности да грађани те исте земље схвате како живе у медијском тоталитаризму, и пожеле мало слободе по српском рецепту. Да је побједила било која друга земља, Евровизија не би ни близу тако одјекнула. Узбунио се размажени цинкарош, да ће неко обратити пажњу и на овог, којег стално туку по његовој дојави.

Могли би се неки запитати, шта има људскоправно у забрањивању народњачког концерта у Загребу (под пријетњом насиља), док поп-клапе не избивају из концертних дворана и ток-шоа по Београду? Главном граду државе која има седам телевизија са националном покривеношћу, на којима се непрестано врте филмови, серије и сваковрсни умјетници из Хрватске. Гдје је слоболики шешељизам толико укоријењен, да Денис Латин добије награду Удружења новинара Србије. И још је одбије!

И ко је ту будала?

Наравно, сви они којима су НВО-пицајзле усадиле комплекс, да се до Европе стиже преко Загреба. А таквих је Србија препуна. И обично су слабо образовани, па не знају како су чак и Турци заобишли овај град при походу на Беч.

Мука ми је од јефтиног позивања на реципроцитет. Лично не бих желио да ми неко одређује шта из Хрватске смијем, а шта не смијем гледати. Мада, изгледа да та досљедност (нећемо ваљда бити као они) у очима ЕУ не доноси никакву корист. Зато су гадни ти новинари, који усљед ректалног приступа стварности, страдају од амнезије. Немају податке да је тај Латин тијеком рата водио и уређивао најгебелсовскију емисију на Балкану, коју смо ми (ми са Запада) у то доба звали Слином на слину. А она се звала ваљда Фотком на фотку. Или тако нешто.

Вријеме је да неко усекне те југоносталгичне бале, без бојазни од Голог отока. Неће Тито устати из гроба, и запјевати на Евуросонгу.

Екстра магазин (Бијељина) јуни 2007.

Везане вијести:

42 руке у зраку

Будућност у повратку: Српска мора Напријед, па макар и у Провалију