Код Небеског народа још влада закон: Нико није пророк у свом селу! Док је у Тамном вилајету, побијен онај јачи: Не прави се од гована пита.

Писао: Дани(ј)ел Симић

Рат је био таман толико стао, да се западни НВО посленици одважише шврљати по РС. Један капиталреалистички пионир, родом из Индијанаполиса, увалио нам је анкетне листове за свој магистарски. На крају је постојало и интервју питање: Шта треба вашој земљи, а да САД могу помоћи? То им је, иначе, опште мјесто. Тих који шпијунирају, експлоатишу, и урушавају нашу земљу; глуматајући алтруистичку испомоћ.

И сад, гледе Холивуда, морате мало пишнути у гаће. За све заљубљенице у Ричарда Гира, студентска социјала из ентитета Индијана, постаје ловац на таленте. Никад се не зна!? Истог трена се нађете на избору за мис свијета, па је глупо говорити оно што стварно мислите. Зато сам ја написао: Филмска индустрија, дискографска кућа и творница муниције.

Посљедњи дио је тад био сасвим разумљив, и нимало духовит. Поготово што је Јосип Броз фабрике за џебану по Босни распоредио тако, да су све остале са друге стране братствојединствене границе. Сем УНИС-а, који је читав рат радио на првој црти бојишнице. Која више није граница. Зато би због прве двије, мисица у то доба лоше прошла. Мала је неозбиљна. Не поштује стручни жири, и спрдњом вријеђа јавност слободољубивог свијета.

А што? Зашто је за РС насушна творница убојних средстава, а зајебантско помињање производње забаве? Зато, што тешко да су потребе у мом поратном апелу, изгубиле на значају. Ко о чему, а ми о олимпијском Вучку у Сербском Сарајеву, и Златном медвједу у Источном Берилну.

Насупрот нас страствених зоолога из РС, људи са Запада тешко проваљују разлику између крокодила и алигатора. Али знају да је у БиХ мала бара, а пуно крокодила. С тим што је за екосистем у Сарајеву, мало рећи да има превише тих Вали Гатора. Којим име потиче од титуле валија, а не из цртаног филма, како они непрестано тврде.

Додуше, њима је живот заиста шарен. Чак и у цифрама, и чак ако се не рачунају тзв. заједничке институције. Легат Арс Аеви из Сарајева, добио је прву помоћ од Владе Италије у вриједности 45.000 евра, а од истих ће добити још 450.000$. За Исламски центар у Сребреници, уложено је 250.000КМ. Док је буџет општине Приједор из области културе, издвојио 750 хиљада КМ. Што углавном оде, на одржавање позоришта. Тако бар пише по дневним новинама.

Али не! Нијесам ја завидан! Не кукам што исламизирана браћа, пропутоваше западну Европу дупета пуног петродолара, из прћије рахметли краља Ал-Фахда. Не расту ми зазубице, јер своје се месо не једе. Нијесам спрдио живот у аутсајдерско очајање, напросто што другачији свијет ни не памтим. Но, то је мој лични проблем!

Да не испадне како глуматам натчовјека, одмах ћу признати гдје сам стварно искомплексиран. Напримјер што Драгана Бурсаћа, дипломираног филозофа и једног од најпаметнијих људи у РС, ниједна српска телевизија не зове у ток шоу. Да објасни изборне резултате, које нико ни не зна поуздано. Гледе тога да нас у ЕУ неће примити још 20 година, а Ким Јонг Ил је постао осма нуклеарна сила. Коме, кад наши кандидати за амбасадоре, углавном питају: Ко је тај Пинг-понг?

И не само њега, не зову ни умјетнике Зорана Црнчевића, Дијану Шкондрић, Раденка Милака, Небојшу Ђумића, Ненада Поњевића, Николу Заклана, Дејана Шијука, Александра Бланића, Слађану Зрнић... Само јер нијесу представници неке масне фондације, која хипнотички поставља мантричко питање: Шта треба вашој земљи, а да ми можемо помоћи? Сваки озбиљан разговор с умјетником је за народ бесмислен, ако се јавно не изјасни о политици Потпредсједникā РС. Зато код нас причају само о дијетама и љубавним везама.

И ту долазимо до разлога што нам је лоше. Код небеског народа и даље влада закон: Нико није пророк у свом селу! Док је у Тамном вилајету, врло безобразно побијен онај много јачи: Не прави се од гована пита. Мало по мало, лагано се доводимо у позицију да нам туђи прдеж мирише љепше. Звијезда је Романа, јер је успјела у Београду. Кад нам загусти, фаце увозимо из Србије. Не видим што су (уз дужно поштовање), ишта гори Маја Татић или Борис Режак? Али ми се чини да је Александар Трифуновић и његова Бука, 20 (словима двадесет) пута бољи од Тимофејева. Јер урбани Б92 користи потпуно истог Великог брата, као и Пинк БХ. Само што коментаре са породицом, пријатељима и славним личностима, опошљавају у србијанском студију. Праве људи себи звијезде, јер тај програм изгледа као да је на РТС-у. Кога код нас да зову? Мирјану Карановић? Је ли то РТЛ-ов буразер бољи, што нема Едина или Мирослава, међу кандидатима за испадање?

Истина, још од почетака цивилизације и формирања племства, стоји потреба да те крунишу. Прво обезбједиш помазање духовном скупштинском већином, тек онда именујеш кнезове и војводе. Осим, ако нијеси силан као цар Душан, па цркву сам уздигнеш са архиепископије на патријаршију. Знајући то, Тито је погоне за производњу звијезда централизовао прецизно, као и оне за авиобомбе.

Ко сад кога гранатира?

Екстра магазин (Бијељина) 15.10.2006.

Везане вијести:

42 руке у зраку

Будућност у повратку: Српска мора Напријед, па макар и у Провалију