Земље групе 20 најразвијенијих и земаља у развоју постигле су на скупу у Јужној Кореји договор о најзначајнијој реформи икада усвојеној о управљању Међународним монетарним фондом, чији је циљ да привреде у развоју добију већа овлашћења у тој међународној финансијској институцији.

"Ријеч је о најзначајнијој реформи која је икада усвојена када је ријеч о управљању ММФ-ом", изјавио је генерални директор те институције Доминик Строс-Кан додајући да је ријеч о "историјском договору".

Како јављају агенције, реформом је предвиђено повећање капитала институције, док ће земље чије су привреде у развоју добити мјеста у Административном савјету. Најављена су и повећана овлашћења када је ријеч о надзору економских политика земаља чланица.

Пројекат је још у фази "приједлога који ће бити поднет на разматрање административном савету ММФ-а на састанку у новембру", рекао је Строс-Кан.

Дугоочекиваном реформом ММФ-а, десет најважнијих акционара те институције биће САД, Јапан, Њемачка, Француска, Велика Британија, Италија, као и Бразил, Русија, Индија и Кина.

Осим тога, европске земље одрекле би се два мјеста у Управном одбору који има 24 члана, у корист земаља чије су привреде у развоју као што је Кина, која би требало да постане трећа по утицају земља у ММФ-у.

Сједиште ММФ-а је у Вашингтону, а институција окупља 187 земаља.

Међународни монетарни фонд је основан 1944. са циљем да гарантује стабилност међународног монетарног система, чије је распадање током Велике финансијске кризе 1929-30. имало катастрофалне посљедице по свјетску економију.

Реформе, о којима се годинама преговарало, ступиће на снагу 2011. године.