У Земаљском музеју у Сарајеву данас су представљени досадашњи резултати анализа обраде скелета пронађених на локалитету Згошћа, а сљедеће седмице почеће обрада узетих ДНК узорака у лабораторији, изјавио је представник Института за генетику и биотехнологију Дамир Марјановић.

Он је рекао је да ће то бити дуготрајан процес, јер је ријеч о старим костима, чији ће резултати бити веома интересантни.

"ДНК анализом биће утврђено да ли постоји сродност између пронађених скелета. За два од три пронађена склета дјеце утврђено је да нису била старија од 11 година", саопштено је из Агенције за стратешко комуницирање.

Према ријечима антрополога-форензничара Еве Клоновске, један скелет је мушкарца, старносног доба од 50 до 60 година, врло висок, са два прелома ноге и кључне кости.

На локалитету Згошћа, у околини Какња, приликом археолошких ископавања, на мјесту Згошћанског стећка, пронађено је неколико гробница и у њима три ковчега са скелетима два мушкараца, двије жене и три скелета дјеце, те костију ногу.

Претпоставља се да је ту дио скелетних остатака Кулина бана или неког другог властодршца из времена Котроманића.

Најпознатији стећак на просторима БиХ - Згошћански стећак - нађен је на локацији села Згошћа, а 1913. године пренесен је у врт Земаљског музеја у Сарајево, гдје се и данас налази. Он нема натпис, а због изузетне украшености неки истраживачи, као Ђорђе Стратимировић, сматрају да је ријеч о гробу Стјепана Другог Котроманића.