ВАШИНГТОН – Ратко Младић, кога сада скрива шачица лојалних сарадника, „зрео” је да буде ухваћен, али ублажавање ставова више европских држава, које сада наводе да његово хапшење не треба да буде предуслов за пријем Србије у Европску унију, намеће питање да ли ће се он и када суочити са правдом, пише данас „Њујорк тајмс”.

Лист у дугачком тексту, под насловом „Заштитници у Србији блокирају потрагу за осумњиченим за ратне злочине”, пише да је Младић током година - како се европски притисак за хапшење интензивирао, а затим смањивао - добијао „кључну и мало познату помоћ српске војске и неколико бивших влада.

„По свим оцјенама, једна од најефикаснијих тачака притиска било је одбијање разматања чланства Србије у ЕУ док не изручи Младића. . . Али, док се Европа бори са том дилемом, вријеме је изгледа учинило своје. Животност ужаса ратних злочина смањена је ван Балкана. Младић је све старији и, према изјавама многих, све болеснији и изолованији, вјероватно се крећући од једног до другог једноличног стана на Новом Београду”.

У тексту се истиче да је прозападна влада предсједника Србије Бориса Тадића обећала хапшење Младића.

„Узевши у обзир све то, постоје снажни наговјештаји да, када се шефови дипломатија ЕУ у понедељак састану у Луксембургу, језичак ваге би могао да се удаљи од захтјева за хитно хапшење, односно, могао би почети процес приступања ЕУ, за који ће бити потребне године”, пише „Њујорк тајмс”.

Лист подсјећа на недавне изјаве највиших званичника европских држава , као и државног секретара САД Хилари Клинтон, у којима се охрабрује европска будућност Србије.

„Али, неки високи европски званичници и групе за заштиту људских права не посустају у вјеровању да би компромис око Младића подрио међународно право и допринио моралном поразу, оцјењује се у тексту.

Лист наводи најновије изјаве главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, да хапшење мора бити први приоритет и примјећује да је Берамерц је последњих дана- на ужасавање неких европских званичника- тражио још „агресивнији” приступ према Србији.

Иако је ЕУ 2006. године блокирала разговоре са Србијом јер није ухапсила Младића, холандске дипломате признају да су сада усамљени у захтјеву да то остане предуслов.

Њујоршки дневник наводи изјаву Марике Петерс, члана холандског парламента из странке Зелених, која каже да је позиција те земље постала све изолованија. „Многе земље гледају на хапшење Младића тек као на један од многих фактора стабилизације Балкана, рекла је она.

„Њујорк тајмс” подсјећа на Тадићеве ријечи да влада Србије чини апсолутно све што је у њеној моћи да лоцира и ухвати Младића, али додаје да, „с обзиром на прошлост, многи аналитичари у Србији и шире остају скептични.

Њујоршки дневник наводи да истражитељи и пријатељи Младића кажу да је сада мрежа његових помагача пала на једну до двије особе - на дубоко лојалне сараднике, вјероватно са везама из бивше ЈНА.

У тексту се примјећује да су, под притисиком Запада, власти појачале притисак на Младићеву породицу, која је покушала да га прогласи мртвим. Неки породични пријатељи тврде да је Младић мртав, да је извршио самоубиство, или да ће се убити ако не буде могао да умакне потјери.