Резолуција у којој Скупштина Србије „осуђује“ злочине против Срба у ратовима деведесетих година јесте фарса у подједнакој мери као и слична резолуција у вези са Сребреницом коју је та иста Скупштина усвојила у марту ове године. 

Чињеница да је овај документ производ политичког опортунизма његових твораца, а не став иза којег стоје искрени морални импулси, огледа се у дискриминацији међу српским жртвама која се у њеном тексту без икаквог оправдања спроводи. Зашто се злочини регионалних актера „осуђују“, док се убијенима током НАТО бомбардовања само изражавају „жаљење и солидарност“? Ови последњи нису били жртве неке природне катаклизме него циљана мета међународних злочинаца и агресора.

Резолуције које дискриминирају не само међу подједнако невиним и морално равноправним жртвама, него иду корак даље и врше калкулантску дискриминацију међу самим злочинцима, у страху да се неки од њих не би случајно увредили, немају никакав морални кредибилитет. Оне ће завршити на политичком ђубришту историје,  исто као и њихови цинични спонзори.

Нови сазив Скупштине Републике Српске је једина морално и политички квалификована инстанца да донесе резолуцију осуде злочина над српским народом у недавним ратовима. Историјски Пројекат Сребреница припрема текст такве резолуције који ће понудити оним посланицима у Скупштини који имају слуха за овакву тему.

Стефан Каргановић