Људи који чине најпознатији бањолучки састав су овог љета имали пуне руке посла у региону, а како је то све протекло сазнајте из тастатурних прстију Ђурице Штуле, гитаристе Сопота.

Прије него вас препустимо чарима Ђурицине синтаксе, можемо ексклузивно најавити да се момци из Сопота спремају за нову сарадњу са Народним позориштем РС, гдје ће радити музику за још једну представу. На Фестивалу малих сцена - монодрама Српске у Источном Сарајеву, за музику у представи по тексту Радмиле Смиљанић Балон од камена – моја сјећања, добили су награду за најбољу музику, а о новом аудитивнотеатарском пројекту и детаљима везаним за њега, обавијестићемо вас када све буде прецизно уговорено.

Ђурица Штула пише:

Турнеја СОПОТ – а је обухватила три наступа и учешће на снимању филма.

Наступи су били у:

Београду 14.10.  / Сплав 20/44

Скопљу 16.10.  / Пиволенд, фестивал

Нишу 17.10. / Фидбек, клуб

Требиње 18.10. / Сцене за филм су се снимале на двије локације у околини Требиња.

Филм носи назив ТНТ: Велика љетња авантура.

Екипа на путу: Петар, Цош, Мика, Ђурица, Сашо, Дорник.

Полазак

Тај дан смо кренули раније него обично. Разлог је био гостовање на Радију Београд. Требали смо бити тамо у шеснаест часова. Тачност је одлика нашег бенда, па смо на заказани интервју – поранили. За дивно чудо кренули смо око пола десет. Рачунали смо да стижемо на вријеме, али су хрватски цариници израчунали другачије. Након враћања са два гранична прелаза, због не имања атакарнета (кога грађани БиХ ни не могу имати, јер га органи нису усвојили  у задњих десет година) пут преко Коридора је био једино рјешење. Разлог зашто тај документ није усвојен јесте то што може бити на енглеском и на језику земље која потписује уговор. С обзиром на језичку шароликст у БиХ, још увијек није дошло до рјешења.

На крају и није било лоше. Лијепо је упознати своју земљу, путеве, предизборне плакате, кафане и пумпе уз цесту.На крају крајева, то је једини начин да је искрено заволиш. Или преболиш.

Нема потреба да пишем да на заказани интервју нисмо ни стигли, а Цока се баш потрудила да нам среди то.

У Београд стижемо око 17 часова. Због једног промашеног скретања, направисмо круг у по’  београдске  шпице када се сви враћају са посла. Десила нам се шпица и гужва.

Сплав 20/44

Мали брод који се налази у близини Бранковог моста, усидрен и забави намјењен. Како смо чули од пријатеља и БГ музичара мјесто је ОК, буде одлична атмосфера, а извођачи имају отворен шанк. Иначе, нисмо бенд сколон опијању али је лијепо је када ти се неко отвори тако. Преко шанка.

Тонска проба је почела око 19 часова. Рекоше нам да нема потребе да се журимо, јер нећемо почети са свирком прије 00 часова. За вријем тонске пробе нашем техничару (Саши) су  на оближњем паркингу разбили задње десно стакло на колима. Пљачкаш се није обогатио, а ми смо се сморили од њговог злодјела.

Вратили смо се штимању.

Београдска публика има свој ритам ноћног живота. Тек око 23 сата, почела је да се скупља на сплаву. Звуци реггеа и понеки дуб загријавали су екипу. Поглед са брода је мамио својом љепотом. Поглед са воде на Каламегдан, Патријаршију и Бранков мост треба свакако доживјети.

Наступ смо почели око 00:15. У то доба сплав се већ прилично напунио. Наступ је трајао око сат и по. У једном тренутку читав сплав је плесао. Поглед са бине на такву публико вриједио је уложеног труда и цимања. Задовљни, звали су нас на бис. То је други наступ Сопота у Београду у 2010. години. Посље концерта, ДЏ Кавијар је презуео забаву у своје руке.

Реакције гостију и екпе која води клуб биле су више него довљан показатељ да СОПОТ што прије треба један велики Београдски концерт.

Дан послије

Сљедећи дан нисмо имали заказан наступ, што је требало искористи за одмор  и гостовање на гоставње на радију „ Студио Б“, код Уроша.

На крају сам гостовао само ја, јер се остали једноставно нису пробудили. Поглед са врха Београђанке губио се у даљинама и ширинама.

Разговарали смо о СОПОТу, сцени у Бањој Луци и БиХ, плановима, Демофесту.

Стварно је сјајно што се Бањој Луци догодио Демофест. Добар глас далеко се шири.  
Скопље

Трећи дан смо имали заказан наступ на Пивлоленд фестивалу у Скопљу. У Београду нисмо спавали, јер се дошло до закључка да нам је лакше путовати ноћу, него устајати у зору и кординирати екипу од шест поспаних. Лијепо је што по Србији има аутопут. Лијепо али и скупо. Путарине су веома лоша ставка у буџету сваког бенда, али ко те пита. Сједај, вози, свирај, у комбију спавај.

Пиволенд важи за један од највећих фестивала у Македонији.

Пролазимо кроз Србију. Неко спава, а неко кљуца. Иначе, кљуцање је стадијум између јаве и сна.

На границу Србије и Македоније смо стигли око девет сати.

Нису нас пуно пеглали. Док смо чекали да нам прегледају документа, један од царника је показао интересовање за бенд и музику, те је добио један промо ЦД. Да му се нађе, да нас не заборави.

Завршили смо процедуре око папира за неких пола сата. Цариници су махали, а ми смо наставили према Скопљу.

Добар дан Скопље

Стигли смо око 11 сати. Смјештај је био у Арт Хостелу. Одлично мјесто за одмор и разоноду.

Када сте у бенду, сјајно је што имате прилику да видите разне хостеле, мотеле, станове. У већини случајева ту се могу срести и упознати занимљиви, али и не занимљиви људи. Арт Хостелу је приватна кућа на двије етаже, прилагођена хостелској услузи. Двориште завучено, пуно зеленила, одлично за чил. Вајрлес је радио пуном снагом у свакој соби. Нисмо имали проблема у комуникацији. Технологија је чудо, а Тесла је Бог.

У Бањој Луци тренутно има један хостел. Дефинитивно их треба више. Овај у Скопљу ради пуном паром.

Ето идеје за младе предузетнике.

Тонска проба је била заказана у 13 сати. Због техничких пропуста почели смо много касније али смо на крају дошли до одговарајућег звука. Некада је реалност једно а околности друго. Срећа наша па је Сашо прекаљени кротитељ звука а његове магичне кутије чиниле су звук бенда већим и јачим. Дорник је сво вријеме био са нама на бини и није дозволио да нас смарају, а покушали су. Послије тога је услиједио заслужени ручак на тврђави.  Након ручка, Петар је представио бенд на Радио Антена.

Програм је ишао у живо. Са тврђаве.

Пиволенд

На тврђаву смо дошли 15 минута прије наступа. Имали смо поприлично незахвално вријеме  за фестивалски наступ. Од 19 – 20. Публика је била раштркана и тек је почела да се скпља. У таквим тренутцима, преостаје вам да се опустите и уживате у вашој музици, свјетлу и добром звуку.

Након тога, вријеме смо искористили за обилазак Скопске чаршије и гледање других бендова.

Што се тиче садржаја фестивала, морам признати да је био веома чудан. Вече када смо наступали, прије нас су свирала два панк бендова Даyси (Македонија) и 63 (Грчка). Након тог, био је СОПОТ, а посље нас - КУД Идијоти.

Послије њих су били Ренесансијери, који са виолинама, контрабасом и кларинетом свирају разне обраде - Продиџи нпр., а посље њих је био бенд Абба Рил Трибјут, тј. екипа која идентично изгледа и звчи као АББА. За крај су свирали Ортодокс Келтс.

Избор и распорде бендова био је веома необичан, али то очигледно није сметало фестивалској публици која се сјајно забаљала.

Јутро послије

Након ноћи на Пиволенду, у плану је био Ниш и клуб Фидбек. За вријеме паковања у комби, добили смо један занимљив позив. Наиме, организатори снимања филма ТНТ:Велика летња авантура, понудили су нам да се појавимо у горе поменутом филму као бенд који свира обраде. Није нам било јасно, ал смо убрзо добили детаљне упуте и услове око ангажовања. На крају смо се сви усагласили и пристали. Услов је био да се наредни дан појвимо у Требињу до поподенвних часова. Промјена планова се морала десити. Спавање након концерта у Нишу је отпало, а пред нама је био јако дуг пут на релацији Сопље – Ниш – Београд – Требиње.

Из Скопља смо кренули око 15 часова. Било је сунчано.

Ниш

У Ниш смо стигли око 19 часова. Одмах по доласку у клуб, бацили смо се на тонску пробу. Стварно је било задовљство имати Сашу и Дорника као тим техничара.Словенци знају знање. Ти људи раде таквом брзином били презадовљни постигнутим резултатом и сарадњом. Концерт у Нишу смо свирали пред стотињак ватрених посјетилаца, који су направили одличну атмосферу и сјајно одреаговали на наш звук.

Без обзира на сјајну свирку, нисмо се могли дуго задржати у Нишу након концерта, јер нас је чекао велики пут. Ваљало је стићи до Требиња. 
Београд опет

Након вожње Ниш – Београд, пауза је морала пасти. Рани доручак за велики пут је било нешто што се подразумјевало. У Београду смо оставили Сашу и Дорника. Они су отишли за Љубљану а ми за Требиње.

Београд – Ваљево – Морка Гора - Вишеград – Горажде – Фоча – Гацко – Билећа – Требиње – Мостар – Бања Лука

Путовати овом рутом има својих сјајних и мање сјајних тренутака. Сјани су везани за природне љепоте. Природа опушта, а путовања оплемењују. Увијек је згодно поменути ону стару:“Упознај своју земљу да би је више волио“. Лоши путеви замарају, али природа кроз коју се пролази надопуни сав стрес који праве лоши путеви.

Након 11 сати вожење, стигли смо у Требиње.

Умор је био више него очигледан. Одмор у хотелу Леотар веома је пријао. Успјели смо ручати и одспавати прије него смо пошли на филмски сет.

Спознавање процеса настанка филма поприлично промјенило је моју прецецију филма као медија.

Једина лоша страна је то што дуго се чека на акцију.

То су нам одмах објаснили.

Чињеница да ћемо бити на великом платну амортизовала сво то чекање.

У сваком случају изузетно искуство.

У Требињу смо снимали само једно вече.

Филмовање

Мини турнеја се завршила повратком у Бању Луку, али је Сопот наставио са снимањем сцена за филм ТНТ:Велика Љетња Авантура. Сцене су снимане на Мањачи, у Аквани и на Кастелу.

Посебно задвољство била је сарадњу са Николом Пејаковићем – Кољом. Бенд је провео два дана са Кољом радећи на пјесми која би  требала бити на филму.

У недељу и понедељак (10. и 11.10.2010.) СОПОТ је снимио своје завршне сцене за филм поменути филм, на сету у Београду.

Бенд Сопот се захваљује свима који су доприњели оваквом развоју и запелету ситуације.