Društvo

Србија: Како забранити навијачке групе

БЕОГРАД - Уставни суд Србије одржаће 13. октобра припремну сједницу поводом захтјева некадашњег републичког тужиоца Слободана Радовановића за забрану 14 екстремних навијачких група - најавила је предсједница овог суда Боса Ненадић.


Радовановић је иницијативу за забрану навијачких група поднио 16. октобра прошле године и предложио забрану дјеловања и брисање из регистра навијачких група "Партизана", "Црвене звезде" и "Рада" због, како је рекао, "дјеловања које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајамчених људских и мањинских права и изазивање расне, националне и вјерске мржње", пише данашња "Политика“.

"Учесници ових подгрупа имају само префикс навијача. То су навијачи криминала и групе са обележјима неких банди. Они немају ништа заједничко са спортом, већ са криминалом", рекао је он прије подношења иницијативе.

Радовановић је нагласио и да је циљ иницијативе да сузбије насиље не само на спортским приредбама, већ и на улицама и градовима Србије.

У приједлогу који је поднесен Уставном суду, између осталог, наведено је да "иницијатива за забрану екстремних навијачких подгрупа, било регистрованих или не, има за циљ пре свега да заштити младост овог друштва од загађења мржњом, нетолеранцијом, насиљем и ксенофобијом".

У документу је наведено и да се на "скуповима ових група навијача дешавају инциденти са испољавањем ксенофобије, хомофобије и трансфобије, са тешким последицама у виду физичког насиља према другим грађанима и странцима, који нису дозвољени Уставом и Европском конвенцијом о људским правима".

Према наводима те иницијативе, неке групе навијача "Звезде" и "Партизана" уписане су у регистар удружења грађана, док присталице ФК "Рад", група "Јунајтед форс 1987", није. Интересантно је да су три "Звездине" групе уписане у регистар још 1998, године а да је њихова регистрација одобрена и рјешењем Министарства за људска и мањинска права 2003. године.

"Партизанове" групе навијача уписане су у регистар 1999. године, као групе "Јужног фронта", удружења грађана са сједиштем у Дечанској улици 14, а када их је Министарство за људска и мањинска права поново уписало у регистар 2004. године, сједиште им је било на адреси стадиона овог фудбалског клуба у Хумској улици број 1.

У иницијативи тужиоца Радовановића наводи се и да су ове групе "постале приватне армије" које служе за убиства, стицање добити кривичним дјелима и спречавање приватизације клубова.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li će BiH postojati za 25 godina?

Rezultati ankete
Blog