Лео Плочникић, предсједник удружења Кроација Либертас, написао је реаговање на чланак Фра Петра јелача, које преносимо у цјелости.

Након просвијетљеног чланка Фра Петра Јелеча од 07.листопада једноставно сам закључио како је човјек на прошлим изборима заокружио Жељка Комшића за хрватског члана предсједништва док је хрватски народ који је већином бирао ХДЗ БиХ, не улазећи у њихов реизбор, исти извријеђао до сржи називајући га „политички заосталим“.

Па, Фра Петре, кога бирати? Кога за твоју маленкост изабрати? Ниси оставио напутак. Тко стоји иза Фра Јелеча, ако није Социјалдемократска хоботница, повезана с ФТВ-ом и добрано упућена у медијско-пропагандни и психолошки рат усмјерен против „задртих хрватских националиста“.

Замислите да неки хоџа јавно заговара неовисност Херцег-Босне и да му се даје медијски простор да блати бошњачку демократску већину и њен избор? Зашто фра Петар није једнако критичан према бошњачким политичарима који јавно подржавају Силе осовине зла, Ирански нуклеарни програм, Бин Ладена, оправдавају тероризам против Запада, пуштају на слободу терористе из Маоче, убојства Хрвата у Травнику, Витезу, трамвајима, итд…

Фра Петар је само марионета бошњачке пропаганде коју преко 6 „Хрвата“ (познатих именом и презименом) гура СДП и који кроз само увијек истих пар имена гура своје ставове проглашавајући их ставовима „свих грађана“ за мене тзв. Босне и Херцеговине.

Не улазећи у политику било које странке (ХДЗБиХ), па тако ни појединаца које прозивате (Б.Кришто и Д.Човић), реците јавно тко је или што је добро за Хрвате у БиХ? Је ли то СДП, СДА или СБиХ? Мислим да су људе Вашег менталитета називали у средњем вијеку вазалима, поданицима и опћенито подложним епитетима.

С урушавањем вриједности које су како наводите резултат ХДЗ-а БиХ или било којег ХДЗ-а или било којег ХСП-а се не слажем јер су оне углавном резултат дјеловања бошњачке политике која има за циљ да Ви сутра тутнете на главу фес јер у овом тренутку Ви по Сарајеву не смијете вирнут изван Цркве у фрањевачком хабиту.

Бошњачки политички круг (СДП,СДА,СБиХ, и остали за које Ви тврдите како су Хрвати требали за њих гласовати, а нису јер су „ заостали“) имају заједнички циљ: активно радити на стварању унитарне БиХ, са што мање Хрвата и Срба, под цијену нових несретних превирања јер је у врху Исламске заједнице БиХ процијењено како Бошњаци демографски могу „издржати и нове ратове“ због оправданог циља опстанка само њихове БиХ, погасити све националне и националистичке тежње, извршити етноцид, уништити све културне организације бх Хрвата, културоцид, уништити хрватске медије, онемогућити свако хрватско аутономно дјеловање у било којој сфери, наметнути своје ставове, омести успостављање још једне хрватске федералне јединице под пријетњом нових превирања, омести економско осамостаљивање, омести господарско јачање хрватских жупанија те вишак средстава одвести у Федерални прорачун из којег се спашавају пропала бошњачка подузећа. Етничко чишћење се неометано одвија у миру јер на бошњачким подручјима више и нема Хрвата – осим Вас, а ни Ви не смијете около ходати у хабиту, итд,….

Хрватима у БиХ у овом тренутку треба нетко попут Милорада Додика који би лупнуо шаком о стол и у лице представницима бошњачке конгломератске хегемонијалне династије малих Комшића рекао – Доста! Нажалост, немамо сада никог таквог али сутра тко зна. Ако Хрвати у БиХ немају никаквих права – онда је најбоље да се Хрвати осамостале и прогласе независност. Када сте тако добри с бошњачким политичким кругом, када тако лијепо кореспондирате за опамећивање Хрвата, када тако добро идете на руку бошњачкој пропаганди чиме сте их ваљда задужили у неку руку: зашто се поштовани фра Петре јавно не заложите за неовисност и самосталност бх Хрвата и Херцег-Босне?

Зар рјешење за све горуће проблеме које сте изнијели у свом јавном промишљању није независност бх Хрвата? Сви проблеми (па и Ваша забринутост) би једноставно испарили с политичке позорнице, а политички „заостали Хрвати“ би Вам трајно остали захвални. Примјетно је како Фра Петар ламентира над судбином политичке кохабитације између ХДЗ-а и бошњачких странака које је исти напустио те се препустио колаборацији с мрским „Додиком“ и политичким круговима из РС-а. Мислио сам како је екуменизам окосница духовне спојености и развоја Цркве. Тврдња како би Борјана Кришто била други српски члан након резултата избора је изван разума. Тко је онда „подобан“ и подржава бошњачку политику, а да није Ж.К.

Фра Петар спомиње Посавину и Хрвате из Посавине: зар то нису они који су у Хрватској већ направили двије куће и данас не желе да се врате јер имају добро плаћен посао? Што је по тој замјени теза с Хрватима Аустралије? Нећемо ли и њих и дио Аустралије припојит тко зна коме (не ваљда тзв. БиХ)? Зашто је, по фра Петру, Хрватима у БиХ добро гласовати за „бошњачке средњовјековне ћате“, а никако кохабитирати са бх Србима и мрским Додиковим „СНСД-ом“? Зато што је дотични фратар жртва тзв. Стокхолмског синдрома. То је случај када се жртва која се изложи тортурама након одређеног времена на крају спријатељује с насилником након чега га брани и оправдава на суду. Срећом, једина жртва овог синдрома је Фра Петар и шесторица других док је око 200.000 хрватских бирача прошло ментално неозлијеђено. Када говоримо о феномену издаје, једини издајник хрватске демократске већине која је донијела своју одлуку на изборима је Фра Петар.

Зашто се на крају крајева код овог фратра појављује толики анимозитет према властитом народу, зашто се Фра Петар не изјасни као Бошњак, апостатира до краја и готова ствар или би то покварило концепт медијског експонирања пробошњачких идеја протурених преко социјалдемократског католичког свећеника? Зато јер се осјећа пробошњачки и то је сасвим у реду све док те политичке неспојивости износи јавно. Одговор фра Петру на његова питања: зашто су Хрвати уопће изашли на изборе, зашто пружају жесток политички отпор бошњачким унитаристичким сновима, зашто су изабрали и досадашње лидере, зашто промишљају самостално, зашто су поносни, лежи у сљедећој анегдоти:

Судски чиновник у Аустро-угарској монархији Мартин Ђурђевић у својим "Мемоарима са Балкана", претисканим 2000.г у Стоцу, доноси ову згоду. У вријеме турско-аустроугарскога рата (1875-78) на сугестију отоманскога султаната, који је стао кршћанској раји обећавати брда и долине, "благостање и реформе" (стр. 83) само да не иде у борбу за своја права и слободе, западни су се конзули као султанови гласноговорници јавили те пошли на преговоре с вођама југоисточне Херцеговине. Дођу тако конзули међународне заједнице одређенога дана на херцеговачко-далматинску границу између Дубравице и Бијелога Вира (стр. 10). Тај се дијалог одвијао овако.

"Ваш устанак и поступак није оправдан", рекоше конзули.

"Дуговјечне мукотрпње оправдавају наш устанак...", одговорише вође.

"Али је у султана силна снага и војска, па ће вас свију смрвити", дочекаше конзули.

"Мрви нас и таре већ од 500 година, па ево нас још има живих, да крв до задње капи пролијемо за слободу" – реплицираше вође.

"Кад то мало хљеба, што имадете у торби, поједете, чим ћете се хранити? Та помријет ћете од глади", запријетише санкцијама конзули.

Мијо Љубан из Сјекоса пограби шаку земље испред себе, тури земљу у уста, прожвака и прождрије на очиглед свију, те рече:

"Ево ове Божје хране неће нам никада нестати."

Кажу, да је енглески конзул Холмес заплакао, кад је видио тај призор (стр. 84).

Кад је овај одломак прочитан сувременом енглеском "конзулу на Балкану" лорду Давид Оwену, он се само осмјехнуо (стр. 8).

Фра Петре, и ми ћемо јести земљу али нећемо под капу коју нам баш Ви стављате на главу већ ће хрватски народ самостално и заједно изабрати и с ким ће политички кохабитирати и с ким неће. И немојте заборавити како и сами ваљда још припадате истом народу.

На крају, не заборавите како само католицима можете држати мису и проповијед, а политичка залагања забодите сада у ледину јер Опћи избори су завршили, а хрватски народ већински изабрао. Уосталом, уопће ми није јасно зашто Фра Петар толико ревно износи толике политичке критике на народ који води духовно или се намеће закључак како су његов политички (а можда и вјерски) став купили за Јудине шкуде.

Фра Петре, ја ти опраштам, а надам се и народ којег си продао бошњачким интересима и којем би се требао вратити у окриље, а не служити сили јачега у овом тренутку. Заједно ћемо јести земљу али изборит ћемо се за наша права.