Шта се заиста догодило 1. октобра на Филозофском факултету и шта се то дешава сада?

Да се не заваравамо, господин Суљкановић, и сви остали попут њега- а има их и превише, су крајње небитне особе. Ваш страх према њима чини их великим, а разлога за страх немате. Нас не могу уплашити, зато се овако отворено обрачунавамо с њим. Обећавамо да ћемо се и убудуће носити на исти начин са митом и корупцијом, све док не будемо имали слободан универзитет, гдје се знање неће моћи купити новцем, гдје студентице неће морати пружати сексуалне услуге за пролазне оцјене! Ми кажемо да је било доста силеџија, психичког и вербалног наслиља. Ако је универзитет аутонома установа, као што то тврде статут и правилник, онда нека то заиста и постане. Захтјевамо од власти да се престану зајебавати с нама, да се узму у коштац са проблемима свакодневнице и да заштите своје грађане. Престаните вријеђат нашу интелигенцију полупеченим истинама, ми нисмо мајмуни који су поспадали с грана, ми нисмо куповали знање и зато видимо ствари онаквима какве јесу! Ми шутњом више нећемо штитити ваше интересе, него се борити на сав глас против репресије!

Студенти Слободног Универзитета, Тузла[1]

Зијад Суљкановић (44), отац Нејре Суљкановић (студентица Енглеског језика и књижевности, Универзитет у Тузли) је бескрупулозно извршио кривична дјела покушај подмићивања и отворене пријетње животу ватреним оружјем над проф. др. Дамир Аренијевићем, 1. октобра 2010 године, три дана пред изборе у Босни и Херцеговини. Овај по живот опасан чин насиља и неуспјешног подмићивања еминентног и поштованог професора доктора енглеске књижевности Дамир Арсенијевића се одиграо у установама Филозофског факултета Универзитета у Тузли. Овај сраман и увредљив кривични чин насиља и неуспјелог подмићивања се покушава заташкати под тепих преко марионета етнократских елита, медија у комбинацији са званичним институцијама које реконтекстуалишу догађај у своју корист.

Наиме, Зијад Суљкановиц је изабран 2008 за опћинског вијећника Калесије, (функција коју  ‘обавља’ и данас), а уједно је и члан Странке за БиХ, једне од водећих странака које су акумулирале своје профите кроз етнократске праксе засноване на политикама неједнакости, опресије, дискриминације и застрашивања, и које су успјешно промовиране и практиковане и дан данас. Извјештаји од стране МУП ТК званичника су објављени у медијима да је пиштољ био од пластике а криминални прекршиоц Зијад Суљкановић ће, као резултат, да буде пуштен уз казну од 50 КМ, претварајући кривично дјело у мањи прекршај. Ово се дешава захваљујући Суљкановићевим пријатељима на високим позицијама, и као што је већ демонстрирано, захваљујуци сада већ рутинским праксама клијентелизма, непотизма и корупције које су нашироко прихваћене и практиковане (не само) међу његовим познаницима, тј. међу званичним дужносницима. Универзитетски званичници који нису (још?) одреаговали у корист једном од својих најеминентнијих професора којег су до сада имали, само реафирмира прекариозну позицију како студената/ица тако и високо етичких, непоткупљивих и значајних предавача/ица, какав је и сам проф. др. Дамир Арсенијевић, који се боре у високо политизованим и експлоатацијским увјетима наметнутим од стране панела чланова странки, само проглашених зналаца, као и  чланова универзитетског менаџмента.

При свему томе, овај свиреп и увредљив догађај треба да служи као база иницијацији преиспитивања стандарда Универзитета, гдје физичка застрашивања, пријетње оружјем и покусаји подмићивања се сматрају успјешним начинима оперирања, доминације и експлоатације оних који се не повинују захтјевима етнополитичких елита. Који јавни простори би се онда требали сматрати сигурнима и какве су алтернативе пружене студентима када њихова физичка сигурност је отворено угрожена и прекршена, физичка мобилност им је већ ограничена, а њихов академски допринос треба да се финанцијски условљава или кроз школарине или кроз мито? Које алтернативе су дате у контекстима оваквих кривичних дјела и слично, гдје се управо когнитаријат сматра пригодном класом која се искориштава зарад личних бенефиција индивидуалних представника етнократских лидера који оснажују такве опресивне и застрашујуће праксе? Какви су онда простори обезбјеђени за студент/ице и особље Универзитета, будуће академске грађане/ке И престижне предаваче/ице, када надлежне институције реафирмишу манипулативне праксе које су примарно симптомске у овом случају, но секундарно игнорисане у истом?

Подсјетимо се, без студената/ица не би било Универзитета, студенти/ице СУ Универзитет, стога они/е имају право на СЛОБОДАН УНИВЕРЗИТЕТ И БЕСПЛАТНО ШКОЛОВАЊЕ, Универзитет који не треба да буде владан, регулисан и под надлежности оних који вјерују у супротно, нити Универзитет треба да толерише остале већ естаблиране модуле и праксе дискриминације и неједнакости, но треба да се бори против истих. Такав Слободан Универзитет је јучер стао раме уз раме са проф. др. Дамиром Арсенијевићем, који се праведнички супроставља било каквој форми неједнакости и дискриминације, више но успјешно комуницира знање, и који се бори за сваког студента/ицу без обзира на његове/њене идентитетске маркере и одређенице. Протестна нота, чин осуђивања овог надасве кривичног и гнусног догађаја и дјела, која је јучер упућена од стране студената/ица Слободног Универзитета Тузла, би требала да служи као прокламација да ОБРАЗОВАЊЕ НИЈЕ НА ПРОДАЈУ! Та протестна нота показује како су студент/ице храбро и смјело иступили/е стегнутих песница, маркирајући тим чином простор Универзитета као аутономан, Слободан и једнак за све, вјеродостојни својој визији, визији коју сви треба да дијелимо!

Са солидарношћу,

Студенти Слободног Универзитета, Тузла

-----------------------------------------------------------------------

НАПОМЕНА УРЕДНИШТВА

Добили смо писмо од студената, па нисмо тражили да се више потписују, јер студенти знају бити баш писмени. Зар не?

[1] Šta se zaista dogodilo 1. oktobra na Filozofskom fakultetu, članak dostupan na: http://www.malosutra.org/magazin/index.php?option=com_content&view=article&id=1246:ta-se-zaista-dogodilo-1-oktobra-na-filozofskom-fakultetu&catid=40:inforatnik&Itemid=23