Разговор са човјеком који је Српску демократску странку провео кроз један тежак период и довео је до позиције да се бори за власт почињемо са питањем шта представља СДС данас у политичкој стварности РС?

- СДС је данас једна од двије највеће странке које се боре за формирање власти око њих. Такође, представљамо алтернативу власти и вјерујем да ћемо од октобра представљати власт.

Сматрам великим успјехом што је СДС успјела да се одупре свим притисцима којима је била изложена, свим покушајима уништавања странке и њеног свођења на миноран политички фактор који би требало да се бори за цензус од три одсто. Неке друге велике странке су врло брзо дошле на тај ниво. Такав случај је био са СП у Србији која је од апсолутно владајуће странке, лошом политиком и одређеним политичким ситуацијама, дошла до минорног фактора; или, Дрновшеков ЛДС који је практично Словенију увео у независност, ЕУ и НАТО и, политичким одлукама и лошим вођењем, нестао као политички фактор. Јако сам задовољан што је СДС успјела да избјегне ту судбину која јој је била намијењена и што је сад дефинитивно јасно да је она незаобилазан политички фактор и да иде узлазном путањом.

Да ли сматрате,  на основу досадашњег тока кампање, да ће се она на крају моћи назвати фер и поштеном?

Кампања није ни фер ни поштена, нити у складу с демократским стандардима. Јавни сервис, који би требало да буде сервис свих грађана, директно је у функцији владајуће странке , а и већина осталих медија је под финансијском и другом контролом власти.

Владајућа партија на један крајње недемократски начин у предизборне сврхе користи институције и буџетски новац. Умјесто да укрштањем аргумената дају одговоре грађанима о томе како су и шта су радили четири године, из СНСД-а бјеже од емисија у којима би дошло до сучељавања са опозицијом, а онда у монолозима причају бајке како има посла, али народ не воли да ради, како влада економска ренесанса итд.Нервоза владајуће странке се огледа у све чешћим инцидентима у којима уклањају наше билборде као у Костајници и Власеници; у Новом Граду су насрнули на имовину својих политичких неистомишљеника. Та грчевита борба за опстанак на власти иде чак дотле да не презају ни од нелегалних средстава као што је отимачина одборника у Осмацима и одбијање да предају скупштинску власти новоформираној већини у Прњавору.

Уколико народ да повјерење вашој странци и коалицији Заједно за Српску, који су први потези нове владе?

Прво морамо снимити финансијско стање у коме се налази РС, јер су многи уговори које је направила Влада тајна и не знамо шта преузимамо, на шта се све обавезала РС. С једне стране дијеле новац од приватизације, а, с друге стране, узимају нова задужења. Ми уопште не знамо чиме располажемо, јер новац од приватизације Влада користи за крпљење буџетских рупа и куповину социјалног мира до избора, тајно се узимају интервентне позајмнице од ММФ-а. Нова влада ће то све морати брзо снимити и направити хитне мјере како да заустави овај економски суноврат у који тонемо.

Како ви гледате на између редова најављиване, нове притиске сила Запада на државност РС у име „реформи и евроатланских интеграција“, које ће услиједити одмах послије избора? Да ли су те пријетње реалне и како ће се ви са позиције власти носити са тим евентуалним изазовима?

Пријетње су увијек реалне, а да ли ће имати посљедице то је друга ствар.Ми прије свега морамо гледати интересе РС, и не прихватамо паролу 'Европа прије свега'. Наша парола је 'РС прије свега'  и уколико је нешто против интереса РС, ма чиме оно било условљено, за нас није прихватљиво.

Ми ћемо бити у ЕУ ако се за то стекну услови, односно ако у ЕУ буде воље да прихвати земље из овог региона, а не зато што смо испунили или не неке услове. Ми требамо правити друштво и државу у којој желимо да живимо, у којој има посла да нам млади људи не морају одлазити, а ЕУ да ли ће доћи или не зависи од њене а не наше политичке воље.

Како, у овом тренутку, видите РС у октобру 2014. године?

Српску коју води Коалиција ''Заједно за Српску'', 2014.године видим као земљу у којој је демократија напредовала, чије институције имају дигнитет; земљу која је економски самоодржива, чија је привреда кренула путем опоравка, у којој је просјечна пензија у односу на просјечну плату равна оној у региону, у којој су борцима, РВИ и породицама палих бораца враћена одузета права, која поново има средњи слој становништва и води бригу о социјално-угроженим категоријама становништва. Видим је као правну државу у којој су законодавна, извршна и судска власт одвојене, чији глас се чује у Сарајеву и чији представници знају да се изборе за равноправан статус, а не трче само из Сарајева у Бањалуку да кукају, и у којој је значајно смањен степен корупције; државу чији се буџет рационално троши, која је отворена ка свијету, а не изоловано острво као сада,  и која је привлачна страним инвеститорима.

Уколико случајно побиједи садашња владајућа коалиција већ крајем 2011. године видим је као земљу коју потресају снажни социјални немири, у којој је број незапослених повећан за још 50.000-60.000, која је нестабилна и политички и економски, у којој пензије и плате касне по неколико мјесеци, чији је буџет појела корупција. Видим је као државу чија власт, суочена с тешком економском кризом, продаје ''Електропривреду РС'' и тражи помоћ споља, зарад опстанка на власти, нудећи им разне бенефите на штету РС само да би добила нове кредите.