На питања Фронтала је одговарао бивши предсједник РС, сада лидер Демократске партије, новог тима у политичкој лиги Републике Српске.

Шта је то што ДП разликује од других странака опозиције?

Наша политика је одређена програмом који је усвојио Конгрес партије у децембру 2009. године.

Демократска партија је народна странка, јер окупља све слојеве друштва и чије дјеловање се заснива на патриотизму, принципима демократије и вриједностима солидарног друштвеног живота и суживота, утемељеног на вјери и хумано мотививисаном отпору против сваког облика диктатуре, религијској и социјалној етици и традицији европске просвјећености. Демократска партија је странка демократског центра, јер је свој однос према социјалној правди утемељила, не на склоности ка политичкој љевици, него на социјалној етици религијске традиције, а свој однос према нацији на моралним и духовним вриједностима, традицији и културно- историјском насљеђу и јер сва своја политичка опредјељења гради изван екстремних израза политичке љевице и деснице.

Ми се разликујемо од других странака у РС јер однос према стварности не оптерећујемо програмским догмама, што је правило понашања традиционалних странака деснице, које не могу да се одмакну од политике оснивача њихових странака.

Од странака љевице у РС разликујемо се по томе што ми имамо политику странке, а не политику вође, и у нашој партији нема идолопоклонства, а ни полтронства које по правилу прати аутократију каква влада у љевици РС.

Ми смо нова странка која има преко 20 хиљада чланова , од којих више од 90 посто никада није било ни у једној партији што нас у сваком случају чини новим и различитим.

Пропагандна идеологија владајуће партије, оптужује и вас да сте "били на власти", те да сте "страни плаћеници", какав је ваш одговор на то?

Владајућа странка функционише на принципу : прије њих потоп и послије њих потоп. Они политику постављају на типичан режимски начин, тврдећи да све што они раде заслужује похвале, а све што су други радили - осуду. То је лицемјерје најгоре врсте! Од укупно 15 посљератних година СДС је имала предсједника владе укупно три године, ПДП укупно четири године, а СНСД осам година. За све што се догађало протеклих 15 послијератних година најодговорнији је Милорад Додик лично и све његове владе које су најдуже владале.

Они су одговорни за усвајање  Бонске декларације Савјета за имплементацију мира која је усвојена када су они дошли на власт 1998. године и уз њихову свесрдну подршку, а када је ОХР почео да смјењује изабране људе и намеће законе они су те активности подржавали. Они су на власт дошли тенковима СФОР-а, они су се хвалили да су уз помоћ СФОР-а освојили Српску радио телевизију којом и данас управљају,они су тада укинули динар као средство плаћања у РС и увели конвертибилну марку, они су нас тада због Додиковог учешћа у рушењу Милошевића заједно са странцима одвојили неповратно од Србије, иако смо све до њих били у јединственој економској цјелини. Они су укинули ћириличне аутомобилске таблице, пасоше са ознакама РС, увели Државну граничну службу, увели царину на граници са Србијом. У њихово вријеме СФОР је почео да хапси Србе осумњичене за ратне злочине, они су једноставно тада, да би срушили власт СДС-а били спремни на сваку врсту сарадње са странцима да се то са правом могло назвати колаборационизмом.

Њихов проблем данас јесте у томе што постоји неколико нас, политичких актера свих тих догађаја који нису били у њиховим редовима и који подсјећају народ на то, демантујући њихов «патриотизам».

Како је њихов патриотизам био лажан тада, он је једнако лажан и сада. Зато им требају унутрашњи и вањски непријатељи да би они могли бити њени самопроглашени браниоци.

Звучи апсурдно њихово брањење српских интереса јер они истовремено као папагаји понављају да РС треба да се одвоји од БиХ, а истовремерно подржавају улазак БиХ у НАТО што једно друго искључује. Која је то држава ушла у НАТО и онда се распала или раздвојила? Кључна улога НАТО пакта је у чувању територијалне цјеловитости сваке од држава чланица. Суштина је у томе да они о томе искрено и не мисле, већ само причају бајке Србима не би ли их још једном преварили и побједили на изборима.

Зато смо сви ми који говоримо,мислимо и радимо другачије од њих оквалификовани као издајници. А ако их још јавно запитамо: зашто су потрошили више од 400 милиона марака на луксузне канцеларије чиновника које нису градили, већ их купили од неколико приватних фирми својих тајкуна, зашто безочно дијеле народни новац преко ИРБ-а својим рођацима, активистима СНСД-а, зашто су из републичког буџета и општинских буџета тамо гдје влада СНСД као и из прихода јавних предузећа и других републичких институција додјељени послови за двије приватне фирме из Лакташа у власништву СНСД-ових тајкуна у вриједности од готово милијарду и по марака у четири године, тек онда постајемо државни непријатељи.

Какав је њихов патриотизам најбоље илуструје интервју којег је Додик дао Слободној Далмацији 30. јуна 2009. године када је изјавио :„Ја сам одбио узети пушку у руке када је то овдје била врлина, када је требало ићи убијати људе само зато што припадају другом народу, а имао сам само 30 година .“

Он је овом реченицом изреченом прошле године оптужио све Србе да су узели пушку и отишли у рат само да би убијали оне који нису Срби, што је идентично политичкој основи о карактеру рата коју непрекидно практикују СДА и ХДЗ на темељу истих таквих политика Туђмана, Изетбеговића и Силајџића.

Никада Борачка организација РС није реаговала на ову тешку увреду свим борцима, инвалидима и породицама погинулих у отаџбинском рату.

Зато они, шефови владајуће олигархије, немају никакво морално, политичко нити било које друго право да мене називају издајником и страним плаћеником јер мени је, за разлику од већине њих, била дража српска пушка коју сам носио у отаџбинском рату, од СФОР-ове која  је у миру њих довела на власт 1998. године.

Ја сам почетком рата имао 33 године, и часно сам обукао униформу и узео пушку, не да бих убијао друге, већ да бих одбранио српски народ и своју породицу која је била овдје у Бања Луци, не у Београду и поносим се тим дијелом живота, на исти начин како се многи од њих поносе својим дезертерством.

Може ли се, у условима које смо видјели у претходних неколико дана, ова кампања посматрати као фер и демократска?

Када се све сумира, изненађен сам поприличном мирноћом кампања учесника на изборима као и амбијентом за који се може рећи да је фер и демократски. Никоме није забрањено ни од кога да износи јавно своје ставове у изборном процесу, а то што се повремено чују теже ријечи на рачун политичке конкуренције саставни је дио изборног амбијента. Најважнији дио избора је на сам дан гласања и ако тога дана не буде изборних крађа моћи ћемо изборе оквалификовати као фер и демократске.

Који је став ДП према кандидатима за предсједника РС и члана Предсједништва БиХ?

Демократска партија није кандидовала своје кандидате за предсједника РС и српског члана Предсједништва БиХ, а будући да смо незадовољни владавином СНСД, ДНС и СП позвали смо наше чланове и симпатизере да не гласају за кандидате ових странака. Демократска партија подржава Младена Иванића као кандидата за српског члана Предсједништва БиХ јер сматрамо да је он најбоље рјешење за ову функцију. Далеко је агилнији и активнији од Радмановића, има много веће политичко искуство и неупоредиво богатију дипломатску активност од кандидата СНСД-а, познаје бројне министре вањских послова, активно говори два свјетска језика, стабилан је и што је најважније није му Додик шеф. Нашим гласачима и симпатизерима смо сугерисали да не гласају за Милорада Додика, кандидата СНСД-а, ДНС и СП за предсједника РС, а за кога ће другог гласати нека одлуче сами. Због тога смо одустали од кандидатуре  свог кандидата за предсједника РС и то искључиво да не би негативно утицали на шансе кандидата опозиције за предсједника РС.

Уколико ДП дочека повољан резултат 04.10.2010. године, какву политику ће водити наредне четири године?

Ми смо свјесни своје реалне снаге данас, а још свјеснији наше снаге у будућности која ће директно зависити од степена одговорности наше политике према народу. Принципијелност од почетка, политички је приступ Демократске партије. У наредне четири године Демократска партија ће бити парламентарна странка и у НС РС и у Парламенту БиХ и биће партнер свим прогресивним и демократским снагама које желе водити одговорну економску, социјалну и народну политику.