Ма колико тврдили да није тако, СДС је у Бијељини доживио неугодан пораз, који ће имати далекосежне посљедице.

Пише: Марко Шикуљак

Непотпуни резултати, који неће промијенити суштину и редослијед странака у Бијељини кажу да је Савез независних социјалдемократа Милорад Додик освојио 17.274, а да је Српска демократска странка освојила 13.454.

СНСД је тако по други пут за редом побиједио СДС на парламентарним изборима у изборној јединици и граду који слови као упориште најјачих опозиционара.

Представници обе странке су у наступу у изборној ноћи на БН ТВ, покушавали да наведу вод на свој млин. Гаврило Бобар и Милица Марковић су као разлог оваквог расплета навели неиспуњена обећања локалне власти, и најавили да ће преко скупштине општине, уз помоћ поштених чланова СДС, тражити опозив бијељинског начелника Миће Мићића.

Мићић и Максимовић су испрва покушали да умање пораз ишчекивањем резултата из неколико мјесних заједница, уз објашњавање да су општински избори нешто сасвим друго, те да од промјене на локалном нивоу нема ништа.

Иако је тешко повјеровати да ће скупштинкска већина окренути леђа Мићи Мићићу, заваравање са убјеђењем да СДС само у општинским изборима показује право лице, за ову странку може бити кобно.

Узроци у пар ставки

СНСД је добио изборе јер је асвалтирао, палио расвјету, шљунчио, прокопавао канале... у око 60 мјесних заједница. Новац је добијан из фонда за рурални развој Владе РС, али је вјешто представљан као врхунски домет вјештине и умјешности општинског одбора СНСД. Што се бирача тиче, СНСД, као партија, вадио је то из свог џепа.

Паралелно, у функцију су враћене двије велике фабрике, Сава и Шећерана, отворен је мост на Сави и започета градња болнице. Штампани су леци у којима се напомиње колика средства Влада улаже у Бијељину (иако је добар дио на списку била само гаранција за кредите које отплаћује локална власт), а локална власт је више себи у браду спомињала да се Бијељина заобилази када су у питању инвестиције из буџета.

На крају, без обзира колико многи цијенили рад, прије свега начелника Мићића, СНСД све успјешније промовише идеју да би много боље и брже ишло када би локалну власт водили људи из исте странке као и оне која је на власти на републичком нивоу.

Многи су дан након избора спомињали да су безуспјешно на листи «тражили Мићу». Осим тога што је спорна одлука да најугледнију личност изоставе са листе, а гласаче «пале» повицима да ће након избора бити премијер, СДС треба да се замисли шта то раде људи око Мићића.

СНСД је на овим изборима добио велику подршку у сеоским срединама, донедавно листом наклоњених СДС. Док се на овом пољу могу водити борбе, СДС је одавно изгубио подршку млађе популације. Проценат људи млађих од 25 година које упознајете у граду, а који су активни или пасивни чланови СНСД (али махом гласају) је невјероватан.

То није само зато јер сви очекују посао у Водоводу, Електродистрибуцији, или другим институцијама на које СНСД има утицај. СНСД се читав низ година успјешно представља као урбана странка, странка младих.

Подмладак који имају стваран је дужи период, и већина њих не само да сматра да је страначки лидер непогрешив, већ и да заиста зна да пјева; те да би, да има времена, могао убједљиво побиједити на Евровизији.

Таквим нечим се СДС не може "похвалити", а избори су показали колико је таква "ситница" неопходна за освајање власти.