Данас, 5. октобра, навршава се десет година од масовног протеста присталица Демократске опозиције Србије којим је изнуђено повлачење са власти дотадашњег предсједника СРЈ Слободана Милошевића.

Петооктобарски протест у центру Београда, испред зграде Савезне скупштине, организован је пошто је Савезна изборна комисија оспорила победу кандидата Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за предсједника СРЈ, одржаним 24. септембра 2000.

Мада су бројни незванични извори утврдили да је Коштуница у првом кругу избора однио убједљиву побједу над противкандидатом Милошевићем, Савезна изборна комисија је саопштила да је кандидат ДОС освојио 49 одсто гласова и најавила нови круг гласања.

Коалиција 18 опозиционих странака је, са друге стране, тврдила да је Коштуница освојио 52,54 одсто гласова и одбацила сваку могућност одржавања другог круга избора.

ДОС је у знак одговора заказао протест под мотом "Србија у Београду", а Милошевићу дао ултиматум да до 5. октобра у 15 сати призна пораз.

Ултимативно су затражене и оставке челних људи Радио-телевизије Србије.

Процјене о броју учесника протеста у центру Београда се разликују, али сигурно је да је то био најмасовнији скуп икада организован против Милошевићеве вишегодишње владавине.

На протесту су, поред Београђана учествовале десетине хиљада грађана из унутрашњости, који су организовано, аутобусима и приватним аутомобилима, стигли до главног града.

Полицијске снаге су током дана безуспјешно покушавале да зауставе колону демонстраната на локалним и регионалним правцима у унутрашњости Србије, али и на готово свим прилазима Беогарду.

Демонстранти су, пошто је вријеме за испуњење ултиматума истекло, упали у зграду Савезне скупштине коју су обезбеђивале малобројне полицијске снаге, а потом су заузели полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме и делимично спалили приземље и први спрат зграде РТС.

Током дана је пред демонстранте на платоу испред Савезне скупштине стигао конвој оклопних возила Јединице за специјалне операције Службе државне безбедности, чији су се припадници, под пуном ратном опремом, руковали са окупљеним грађанима.

Милошевић није, како је затражено, изборни пораз признао 5. октобра, али је то учинио наредног дана.

После сусрета са Коштуницом 6. октобра у раним вечерњим сатима, Милошевић се око 22 часа преко једне београдске приватне телевизије обратио грађанима и јавно

признао пораз на председничким изборима.

Милошевић је тада честитао победу Коштуници и изјавио да ће се по повлачењу са јавне функције посветити породици, нарочито унуку Марку.

Милошевић је, међутим, 1. априла идуће године ухапшен, у јуну изручен Хашком трибуналу за ратне злочине почињене на протору бивше Југославије, у чијој је затворској јединици током суђења и умро у марту 2006.

Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ.

Према званичним подацима, Коштуница је добио 2.470.304, односно 50,24 одсто гласова, а Милошевић 1.826.799, или 37,15 одсто гласова.

Упоредо са предсједницким изборима, 24. септембра су одржани и избори за посланике Скупштине СРЈ и Скупштине аутономне покрајине Војводине, на којима је ДОС, такође, однио победу.

Петооктобарски протест је имао и своје жртве - активисткиња Демократске странке Србије Јасмина Јовановић погинула је када је пала под багер, а учесник протеста Момчило Стакић преминуо је од срчаног удара. У сукобима с полицијом повријеђено је 65 грађана.

Синтагма "петооктобарске промене" се у савременом политичком жаргону користи као међаш којим се хронолошки раздвајају две ере посткомунистичке историје Србије: недемократска и демократска.

Иако је Србија у демократију формално закорачила заједно са осталим републикама бивше СФРЈ, први демократски избори, по европским стандардима, у њој су одржани 23. децембра 2000., и били су тековина петооктобарских промјена.

На тим изборима је, послије двомесечне владавине "прелазне владе", коју су чинили представници ДОС, Српског покрета обнове и Социјалистичке партије Србије, воља грађана изражена у октобру коначно добила своје уобличење у саставу парламента и владе - на чијем челу се нашао први демократски премијер послије 1945. године Зоран Дјинђић.

Уговор са народом

Прије петооктобарских промјена, 19. августа 2000. године на Тргу Републике је представљен Уговор са народом Демократске опозиције Србије. У брошури од 16 страна, коју је потписало 19 лидера ДОС-а, са Зораном Ђинђићем и Војиславом Коштуницом на челу, била су сажета многа велика обећања уочи одлучујућег изборног окршаја са режимом Слободана Милошевића.

1. Усвојићемо декларацију о хитним припремама за доношење новог устава, ради отклањања постојећег уставног хаоса.

2. Донећемо резолуцију којом се укида садашња економска и политичка блокада Црне Горе, а највиши државни органи обавезују се да одмах отпочну разговоре с легитимним изабраним руководством Црне Горе о карактеру и функцијама будуће државне заједнице Србија и Црна Гора.

3. Обавезујемо будућу владу да одмах поднесе програм конкретних мера Савету безбедности УН, којим би се омогућила примена Резолуције 1244 о Косову, очувао територијални интегритет и суверенитет Србије, гарантовало право на миран и сигуран живот и подстакла његова интеграција у институције земље.

4. Донећемо закон којим ћемо смањити број министарстава барем за трећину, укинути сва министарска места без портфеља и ограничити број потпредседника на највише три.

5. Донећемо закон којим се свим посланицима и члановима владе забрањује гомилање функција током мандата. Члановима владе током мандата биће изричито забрањено да током мандата управљају привредним организацијама.

6. Нова влада ће се обавезати да у року од сто дана стави на увид надлежним скупштинским одборима сва тајна полицијска досијеа.

7. Сви чланови владе и народни посланици биће обавезани да објаве детаљан преглед свог имовинског стања и стања чланова своје породице на дан ступања на дужност.

8. Од Народне скупштине Републике Србије захтевамо да одмах обустави примену оних закона који производе огромну друштвену штету Србији и њеним грађанима.

9. Одабраћемо једну реномирану, независну ревизорску кућу да изврши ревизију буџета и обави темељан преглед финансијског пословања Скупштине и владе током претходних мандата.

10. Скупштина ће формирати независну комисију експерата која ће преиспитати и обнародовати све релевантне документе, аудио и видео-записе које је досадашња власт држала у тајности, а односе се на вођење унутрашње и спољне политике Србије и Југославије у периоду 1987–2000 година.