ХАГ - Свједок Тужилаштва Хашког трибунала Патрик ван дер Вајден рекао је пред Хашким трибуналом да постоји разумна сумња да је српска страна крива за инцидент од 3. септембра 1993. године, када су снајперским хицем погођене тада 35-годишња Нафа Тарић и њена тада осмогодишња кћерка Елма.

Он је данас у наставку свједочења на суђењу некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу рекао да "не би могао да без разумне сумње извуче закључак" да је за инцидент од 3. септембра 1993. године у Сарајеву одговорна српска страна - јавља дописник Срне.

Према оптужници, тог дана су тада 35-годишња Нафа Тарић и њена тада осмогодишња ћерка Елма погођене једним метком, док су заједно ишле Улицом Ивана Крндеља, данас Улицом Азизе Шаћирбеговић /у сарајевском насељу Храсно/. Метак је мајку ранио у лијево бедро, а кћерку у десну шаку и стомак.

Ван дер Вајден је утврдио да је метак дошао из правца Озренске улице. Он је, одговарајући на питања оптуженог, рекао да није знао да је та улица била линија раздвајања између српске и муслиманске стране у току цијелог рата.

"Знам да су српске снаге биле у Озренској улици, али нисам знао да је била линија раздвајања", изјавио је свједок.

Караџић трећи дан испитује Ван дер Вајдена, капетана холандске војске и експерта за снајпере, који је анализирао поријекло паљбе у 16 инцидената који су се у току рата догодили у Сарајеву.

Судско вијеће је оптуженом најпре било одобрило четири сата за унакрсно испитивање, да би касније установило да није знало да је Ван дер Вајден једини сведок вештак за ова питања.

Поводом инцидента од 6. јануара 1994. године, у коме је Санија Џевлан, тада 32-годишњакиња, рањена у стражњицу док је бициклом прелазила преко моста у Улици Николе Демоње на Добрињи, Караџић је сугерисао да је "она улетјела у ватрену линију и да је нико није гађао".

Свједок је рекао да он "то не би закључио, зато што су се на мосту са обје стране налазиле барикаде и била је видљива прије него што је дошла на мост". На констатацију да је то могућност, али да "то није утврдио", свједок је одговорио потврдно.

Караџић је инсистирао и да је око 16.30 часова, када се инцидент догодио, у то доба године и та том мјесту у котлини већ "дебео сумрак", а да је "у пресуди генералу Станиславу Галићу време инцидента измењено, да се избегне сумрак".