У ноћи 11. и 12. августа са Земље би требало дa буде видљива појава која се назива - метеорска киша.

Током одређених периопланда орбита Земље се пресјеца са бројим метеорским потоцима - ројевима.

Један дио метеорита потиче и из астероидног појаса гдје се сударима већих фрагмената астериода стварају мањи који се под утицајем гравитационих сила (планета) шире у простору. Тако настају метеорски потоци. Један дио настаје и као остатак честица које остављају комете.

Сваки пут када се приближи Сунцу комета за собом оставља поток својих остатака - каменчића и честица прашине који настављају пут истом орбитом као и комета.

Земља у сусрету и са  једним и са другим добија небески ватромет који у одређеним датумама достижу свој максимум.

У ноћима максимума се чини да сви опажени метеори излијећу из једне тачке на небу која се назива радијат. У зависности гдје та тачка, у ком је сазвијежђу,  према  њему се и дају називи метеоритских ројева.

Перзеиди су годишња киша метеора која се јавља између почетка седмог и половине осмог мјесеца с максимумом активности 11. или 12. аугуста. Један од та два дана Земља нас на својој путањи проведе кроз најгушћи дио Перзеидског потока. Он потиче од комета 109П/Сwифт-Туттле који кружи око Сунца у елиптичној орбити с периодом од око 130 година.