ЛОПАРЕ - Приликом сеизмичких испитивања нафте и гаса на подручју општине Лопаре од 1988. до 1991. године, у оквиру истраживања нафте и гаса на подручју БиХ које је вршило предузеће "Геосеис" из Београда, откривено је да је подручје те општине једно од најбогатијих нафтом.

"На основу ситуационог плана трасе профила 'Мајевица', извршена су рефлективна сеизмичка и геоелектрична испитивања подручја општине Лопаре. Због изражене топографије као извор електричних таласа користили су се и каомиони 'Вибросеис' по путевима методом 'слалом лајн', док су се у планинским дијеловима као извор енергије користили експлозивом у плитиким окнима од 1,20 метара", рекао је Срни геометар и аматер геолог Лука Симикић.

Према резултатима који су прије двије деценије добијени након обраде података са терена, закључено је да се изврши истражно бушење у централном дијелу општине до дубине од 3.500 метара како би се потврдили добијени резултати геоелектричних испитивања, који говоре да се на тој дубини налазе стијенске масе које дају нафту или гас чија је процјена у односу на дебљину слоја да нафте има више од 90 милиона кубика нафте.

Симикић, који је у току 1991. године започео активности на рјешавању имовинскоправних односа, рекао је да на локацији број 1291 за будућу пробну бушотине до почетка радова није дошло због ратних дешавања.

"Лопарски базен у геолошком смислу представља дио мајевичког комлекса гдје је проценат структурних истражних бушотина веома мали или никакав у односу на подручје тузланско-лопарске депресије. За разлику од Лопара, на подручју Тузле вршено је више од 50 структурних бушотина од чега је једна 'Тузла 1' била дубока 3 538 метара и гдје су били откривени само трагови нафте", рекао је Симикић.

Он сматра да је ова бушотина на периферији лопарског базена.

"Сигуран сам да је центар нафтоносног слоја управо у Лопарама", рекао је Симикић.

Општина Лопаре је 2009. године на основу ових тврдњи упутила допис Рафинерији нафте Брод, с циљем да се провјере ове чињенице, на који до данас нема одговора.