Данас је укинута ослобађајућу пресуда Рамушу Харадинају, некадашњем злогласном команданту такозване ОВК и бившем ''премијеру Косова''.

Приредио: Жељко Свитлица

Суђење Харадинају, оптуженом за злочине на Косову 1998, биће дјелимично поновљено, пошто је апелационо вијеће Хашког трибунала данас усвојило жалбу тужилаштва на првостепену ослобађајућу пресуду.

Суђење ће бити поновљено и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимију.

Свједоци и судије

Суђење ће бити поновљено по шест од 37 тачака оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998, рекао је предсједавајући судија апелационог вијећа Патрик Робинсон.

Тим тачкама, Харадинају и саоптуженим Идризу Баљају и Љаху Брахимају на терет су стављена убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја ратовања.

Истовремено, апелационо вијеће је одбацило жалбу тужилаштва на ослобађајућу пресуду Баљају по другим тачкама оптужнице за силовање и убиства, као и жалбу Брахимаја на казну од шест година затвора на коју је био осуђен због злодјела из других тачака оптужнице.

Апелационо вијеће прихватило је аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што претресно вијеће није уложило довољно напора да саслуша два кључна свједока против оптужених, који су одбили да свједоче зато што су били „узнемиравани” и „застрашени”.

Ти свједоци, Шефћет Кабаши и особа чији је идентитет заштићен, били су припадници ОВК у Јабланици. Пред Трибуналом су одбили да свједоче, иако су претходно тужилаштву дали изјаве које су оптуживале Харадинаја, Баљаја и Брахимаја.

''Претресно вијеће је на првостепеном суђењу починило грешку ускраћујући тужилаштву додатно вријеме да обезбједи исказе кључних свједока у ситуацији у којој су свједоци били узмениравани и застрашивани и тиме је спријечено да правда буде задовољена, наводи се у одлуци која је донијета већином гласова судија, уз противљење предсједавајућег Робинсона.

Према одлуци, претресно вијеће није добро процијенило утицај застрашивања свједока на правичност суђења и пропустило је да предузме примјерене кораке да осигура њихове исказе.

„Та грешка поткопала је правичност суђења и проузроковала да правда не буде спроведена”, назначио је судија Робинсон.

Крвави програм ''заштите'' свједока у ''случају Харадинај''

Хашка оптужба против Харадинаја првобитно је била садржана у 37 тачака – због злочина против човјечности, за прогон, нехумана дјела, уништавање имовине, силовања, депортацију и убијање српског и другог неалбанског становништва од 1. марта до 30. септембра 1998. у оперативној зони Дукађин бивше ОВК, којој су припадали Пећ, Дечан и Ђаковица и дијелови општина Исток и Клина. У то вријеме Харадинај је био заповједник ОВК у "оперативној зони Дукађин".

Према оптужници, око 40 жртава пронађено је у масовној гробници код Радоњићког језера, у непосредној близини базе специјалне јединице ОВК "Црни орлови" којом је командовао другооптужени Баљај и нешто више од километар од родне куће и штаба Харадинаја у селу Глођане.

Тужиоци су пред судско вијеће током процеса извели 81 свједока, а двојица су одбила да свједоче упркос обавезујућем налогу суда.

Првостепеном пресудом, изреченом почетком априла 2008. године, Харадинај и другооптужени Идриз Баљај ослобођени су кривице по свих 37 тачака оптужнице за злочине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Дечана 1998. Трећеоптужени Љах Брахимај осуђен је на шест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у логору ОВК у селу Јабланица.

Девет свједока, везаних за случај Харадинаја, од 2003. до 2007. године је убијено. На једног је  покушан атентат.

Српски тужилац Владимир Вукчевић је у вријеме суђења Хардинају прецизирао да је "једног свједока ударио џип, други је убијен ножем иза кафане, двоје су под неразјашњеним околностима страдали у саобраћајној несрећи - возило је запаљено".

На петоро свједока, од којих су тројица у том моменту били у програму заштите свједока, извршен је атентат ватреним оружјем.

"Ликвидирао сам српске полицајце, убијао српске цивиле, уклањао непослушне Албанце", признао је Харадинај у предговору своје књиге Приче о рату и слободи. "Још као дијете постао сам свјестан да је рјешење албанског и косовског питања могуће само силом. Од малих ногу спремао сам се за обрачун са Србима, а у ОВК сам ступио 1994. године, када сам, до зуба наоружан, са својим истомишљеницима из Швајцарске, преко Албаније, стигао на Косово и Метохију", пише Харадинај у тој књизи.

Послије званичне демилитаризације и трансформисања ОВК у ''Косовски заштитни корпус'', Хардинај постаје замјеник команданта тих снага, али зарад политичке каријере напушта КЗК и формира ''Алијансу за будућност Косова''.

У вријеме када је Хашки трибунал објавио оптужницу против њега, Харадинај је био лидер ''Алијансе за будућност Косова'' и ''премијер Владе Косова''. Добровољно се предао Трибуналу 8. марта 2005. године.