КАРАКАС - Остаци чувеног јужноамеричког револуционара Симона Боливара ексхумирана су по наредби предсједника Венецуеле Уге Чавеза ради утврђивања узрока смрти.

Научници треба да утврде да ли је национални херој умро од туберколозе 1830. године или, као што је Чавез више пута поновио, отрован.

Након што анализом узорка ДНК буде утврђен узрок смрти, посмртни остаци Боливара биће сахрањени на новој локацији. Чавез је најавио раније да ће Боливару ускоро бити подигнут нови маузолеј.

Највише историјских података о Боливару сугеришу да је умро од туберколозе у Колумбији 1830. године.

"Више од 50 експерата, укључујући криминалистичке истражитеље и форензичаре паталоге, испитивали су остатке како би нашли доказе да је Боливар био жртва завјере а не болести", рекла је државни тужилац Лусиа Ортега Диаз.

"Имамо важна открића која ћемо објавити нацији у пригодном моменту", рекла је она.

Боливар је рођен у Каракасу 1783. године. У историји је остао познат као "Ослободилац" због своје улоге у борби против шпанских колонијалних власти у неколико земаља Јужне Америке.

Симон Боливар је 1813. године отпочео устанак којим је од шпанске власти ослобођена Венецуела, а до 1821. године и данашња Колумбија, Панама и Еквадор, које су заједно са Венецуелом формирали Велику Колумбију.

Боливарове снаге су ослободиле и Перу, гдје је добио титулу Либертадор (Ослободитељ), а 1825. године у његову част је проглашена држава Боливија.

Венецуела је у Боливарову част 1999. промијенила име у Боливарска Република Венецуела.

Актуелни предсједник Венецуеле наводи овог војсковођу за свог личног узора, иако неки историчари кажу да се Боливар данас не би слагао са Чавесовом социјалистичком политиком. Боливар је у центру Чавезове доктрине "Боливијског социјализма".                                /крај/дд