КОСТОЛАЦ – Директор Археолошког парка Виминацијум Миомир Кораћ изјавио је да је на том локалитету ископан изузетно риједак предмет колумбаријум, чији орнаменти указују да се ради о гностичкој урни с почетка трећег вијека.

Напомињући да су остаци и материјална култура гностика веома ретки, јер они нису много марили за свијет у коме су живјели, Кораћ је оцијенио да је Виминацијум, нашој и свјетској јавности подарио сјајан нови извор сазнања.

Он је подсјетио да је на том локалитету прије више година, у простору маузолеја, пронађен један гностички прстен.

Каква је то реткост, као што је то сваки предмет са гностичким садржајем, директор Виминацијума је илустровао податком да, колико он зна, у свијету постоји само пет гностичких прстенова.

Кораћ је објаснио да је пронађени колумбаријум оловна кутија, тешка 15 килограма, у коју су смјештени остаци кремираног покојника.

„Све се то дешавало прије неких 1.800 година, значи негде почетком трећега века. Оно што је изузетно значајно то је да та оловна кутија има орнаменте који говоре о особи која је ту сахрањена. Управо ти орнаменти нам указују да је ријеч о урни гностика с почетка трећег века, односно најранијих хришћана”, прецизирао је Кораћ.

Он је указао да орнаменти говоре о потпуно новом поимању свијета какву су имали гностици.

„Орнаменти чине низ линија, вертикала и хоризонтала, које ми данас поимамо из перспективе линеарног времена”, објаснио је Кораћ.

Он је додао да нам откривени колумбаријум указује да су гностици сматрали да осим тог линеарног времена постоји још једна линија која одлази негде горе, у космос, и да је то космичко вријеме за нас такође изузетно битно као и линеарно.

Управо због таковог поимања свијета, у коме није био најважнији однос према времену у коме се живи, иза гностика је остало мало предмета материјалне културе, напоменуо је директор Виминацијума.

Археолошки локалитет недалеко од Костолца, на простору римског војног логора и пријестонице провинције Горње Мезије, настао у првом вијеку, сваке године нас обогаћује и изненађује новим сазнањима, оцијенио је његов директор.

То, додао је Кораћ, није чудо, јер 450 хектара недирнутог простора крије у себи остатке храмова, тргова, улица и купатила, амфитеатра, палате, хиподрома.