Поређење из наслова са акцијом Ђинђићеве владе, у којој су грађане покушали убиједити да живе много боље него што им се чини има доста разлика, али и оне говоре у прилог приче.

Валентин Инцко у својству специјалног представника ЕУ обилази десет градова у БиХ и дебатује са представницима цивилног друштва на тему "За БиХ постоји само један смјер - изградња просперитетног и демократског друштва у срцу Европе".

Марко Шикуљак

Европске институције се вјероватно нису уплашиле да евроскептицизам у БиХ расте па одлучили да дигну морал силаском у народне масе. Прије ће бити да је уружење које организује турнеју нањушило фондовска средства и смислило идеју која добро пролази.

На дебати у Бијељини Инцко није био у својству високог представника (поменуто специјално изасланство) и да не одговара на питања из тог сектора. Новинари су ипак успјели извући одговор да би Инцко радо посјетио нека од српских стратишта и да му је жао сваке жртве, "као што би свима требало да буде"., не рекаавши шта га је до сада спречавало да их посјети.

Нешто више живаца Инцко је изгубио на питању о извјештају који је поднио Савјету безбједности УН. Инцко је два пута гласно питао „Да ли сте читали извјештај“, наводећи да је у њему хвалио Српску због преговора са ММФ.

У самом току дебате, како је и најавио новинарима, изасланик Инцко је радије причао о економији, посебно пољопривреди, и користима које доноси учлањење у ЕУ. Главне чињенице којима се жељело поентирати, тржиште од 500 милиона људи и фондови за пољопривреду у које се издваја 42 одсто укупног буџета ЕУ.

По питањима из публике, из којих је кипила захвалност на једном оваковом скупу, видјело се да евроскептицизма нема ни у молекулским траговима (ако се не рачуна потпитање: Да ли нас Европа треба?) видјело се да цивилни сектор бијељинске регије апсолутно нема представу шта је Европска унија. Већином су се наводила питања и проблеми за које су задужени чак и најнижи нивои локалне власти, прикривено мољакало за фондовска средства и исмијавали они који вјерују да се по уласку у ЕУ неће моћи клати прасићи и пећи ракија.

Остатак дебате проткао је у Инцковом маниру, забављања учесника његовим причицама и догодовштинама из живота, који тешко да су имали било какве примјене на проблем који је њима покушао објаснити.

Тако је на питање фондова за културу причао о својој жени која је сопранисткиња, препреке извоза илустровао различитим именима за џемове у Аустрији и Њемачкој, а таленат БиХ људи илустровао Џеком и Ибрахимовићем.

Једино конкретно упутство било је да се на изборима у октобру гласа за странке које иду европским путем. На питање које су то странке, и да ли Инцко има политичке фаворите, Фронтал.РС је остављен без јасног одговора, мада је Инцко напоменуо да не може давати конкретне приједлоге гласачима, али да треба гласати за промјене.

Са истом поруком пуштен је и снимак поруке Штефана Филеа, европског комесара за проширење, што је изгледало и језиво и комично. Колико је људи у сали могло прочитати титл са монитора, уколико већ не разумију енглески (видео).

Како било, Филе је убијеђен да остатак ЕУ није засићен новим кризним земљама које ће попут Грчке морати помагати порески обвезници развијених земаља. Предсавницима цивилног сектора није био потребан Инцко да би повјеровали да ће све процвјетати, само кад се уђе у ЕУ.