ЉУБЉАНА - Грађани Словеније сутра би на референдуму требало да се изјасне да ли подржавају арбитражни споразум о граници са Хрватском, према којем ће рјешавање дуготрајног спора о граници двије земље бити препуштено међународном арбитражном суду.

Право гласа има око 1,7 милиона словеначких држављана, а резултат референдума ће бити важећи без обзира на број гласача који се на њега одазову, с тим да се одлука доноси натполовичном већином бирача који буду гласали.

Будући да је ријеч о такозваном накнадном законодавном референдуму са законском снагом, чији је резултат обавезујући за законодавца и парламент, већина гласова за прихватање значила би да је арбитражни споразум и коначно потврђен, те да остаје на снази његова парламентарна ратификација.

То значи да би, у складу са одредбама споразума, он ступио на снагу првог дана у седмици након што Словенија и Хрватска размијене дипломатске ноте о његовој ратификацији.

Током четворонедјељне предреферендумске кампање, која је подсјећала на предизборну, словеначка Влада је истицала предности арбитражног споразума, а премијер Борут Пахор упозоравао је на опасност од "изолације и неразумијевања" с којом би се Словенија суочила у међународној заједници у случају одбацивања споразума.

Словеначка опозиција тражи одбацивање арбитражног споразума и представља га као побједу Хрватске.

Према већини објављених анкета, очекује се да ће бирачи потврдити арбитражни споразум, али значајан дио словеначких и хрватских аналитичара сматра да ће резултат бити неизвјестан све до краја.

Хрватски политички аналитичар Давор Гјенеро оцијенио је да постоји велика опасност да ће се словеначки бирачи изјаснити против Споразума о арбитражи, око којег су се сложили челници хрватске и словеначке Владе и пристали на међународно посредовање у спорном хрватско-словеначком разграничењу.

Политички аналитичар и некадашњи хрватски министар иностраних послова Мате Гранић рекао је да ће Хрватска и Словенија, уколико грађани подрже споразум, ријешити главно отворено питање међу њима.

"То значи да Хрватска може довршити своје преговоре са ЕУ, а међународна арбитража ће одлучити око свих граничних питања. Ако, међутим, референдум не прође, то је првенствено велики проблем за саму Словенију, јер свако ново увођење блокаде компромитирало би међународни положај Словеније, а створило би и велики проблем Европској унији", рекао је Гранић.

Он је додао да би све то изразито погоршало хрватско-словеначке односе, а да би Влада словеначког премијера Борута Пахора јако тешко опстала.

Универзизетски професор Дамир Грубиша, са катедре за европске интеграције на загребачком Факултету политичких наука, рекао да је интерес и Словеније и Хрватске да грађани подрже споразум.

"Чињеница је да би негативан глас на референдуму заправо довео у најтежу позицију саму Словенију, јер би онда изгубила кредибилитет у међународним очима и, наравно, то би јој знатно отежало и све контакте у Европској унији и изван ње", рекао је Грубиша.

Премијери Словеније и Хрватске Борут Пахор и Јадранка Косор потписали су 4. новембра 2009. године у Штокхолму споразум према којем ће рјешавање дуготрајног спора о граници двије земље бити препуштено међународном арбитражном суду. Споразум су ратификовала оба државна парламента.