У четвртак 3. јуна, шесторица истраживача добровољаца изоловаће се у симулатор свемирске летјелице у којој ће провести годину и по дана.

Капсула је без иједног прозора, величине половине кошаркашког терена а циљ овог изузетног експеримента, названог "Марс 500", је симулација лета на "Црвену планету".

Шест чланова посаде ће симулиран путовање и слијетање на Марс, као и повратак на Земљу, а заправо ће све вријеме бити чврсто на земљи, у руској престоници, без могућности изласка.

Ова операција треба да послужи као припрема за будући, прави лет на Марс до ког ће доћи можда тек кроз неку деценију, преносе медији.

Посада састављена искључиво од мушкараца - тројице Руса, једног Француза, једног Италијана и једног Кинеза, неће искусити бестежинско стање, али ће од сутра годину и по дана проживети у скученим условима, извршавајући низ тешких експеримената и вјежби.

Експеримент у научне сврхе трајаће 520 дана, што одговара дужини лета до Марса и назад, током којег ће његови учесници бити потпуно одсјечени од свијета: без сунца, породице, пријатеља, излазака, уз ограничене оброке и без могућности свакодневног купања, затворени у капсули са лицима које једва познају.

Шесторицу астронаута ће пратити и снимати 24 сата дневно стручњаци Европске свемирске агенције (ЕСА) који ће проучавати њихове реакције и понашање како би сазнали да ли ће путовање на црвену планету бити једног дана могуће за човјека.

"Када су људи у малом простору упућени једни на друге, њихово понашање и навике врло брзо долазе до изражаја. То може да буде узрок напетости, па чак и сукобљавања", казао је психотерапеут Михаил Баришев који учествује у пројекту.

Током експеримента, којим руководи Институт за медицинске и биолошке проблеме у Москви у сарадњи са ЕСА и кинеском свемирском агенцијом, биће симулиране 250-дневни лет на Марс, 30-дневно истраживање површине црвене планете и 240-дневни повратак на Земљу.

Симулатор се састоји од интерпланетарним летјелице, модула за слијетање и одвојеног модула, имитатора површине Марса, што све заједно има површину од 180 квадратних метара.

Астронаути ће комуницирати са спољним свијетом путем Интернета са одложеним преносом и повременим прекидима како би се имитирали ефекти свемирског лета.

На менију ће имати конзервирану храну, сличну оној коју користе астронаути на Међународној свемирској станици и моћи ће да се туширају једном у десет дана.

Чланови посаде имаће два слободна дана седмично осим у случајевима симулације ванредних ситуација.

"То није затвор, већ програм, експеримент", казао је Француз Ромен Шарл, један од чланова посаде.

"Биће тешко, у то сам сигуран, али имамо циљ да останемо овде 520 дана и то ћемо остварити", додао је он.

Шесторицу мушкараца изабрала је ЕСА међу 6.000 кандидата према строго одређеним критеријумима који се односе на њихово стручно образовање, професионално искуство, здравствено стање и животне навике. Сви говоре руски и енглески.

Сличан експеримент изведен је прије десетак година на истом институту у Москви, али није прошао глатко како се очекивало. Експеримент је обиљежило неколико инцидената као што је била туча двојице руских чланова посаде и приговор једне Канађанке која се жалила на сексулано узнемиравање.

Међутим, тромјесечни експеримент обављен 2009, у коме су учествовала четворица Руса, један Нијемац и један Француз протекао је без икаквих проблема.

Мада ће овај експеримент научницима пружити изобиље материјала за анализу проблема са којима ће се суочити посада на путу за Марс, технолошки изазови на које остаје да се одговори чине да мисија још увек остаје у далекој перспективи. Један од највећих изазова је изградња компактног и ефикасног штита од опасног свемирског зрачења.

И САД и Русија раде на изградњи свемирске летјелице која би могла да се користи на лету за Марс, али су радови још увијек у зачетку.

Прошлог мјесеца, амерички предсједник Барак Обама рекао је запосленима у НАСА у Кејп Канаверал да се залаже за слање мисија са људском посадом и предвидио да ће се први путници за Марс отиснути око 2030.