Проширење Европске уније није изазвало свјетску финансијску кризу и због тога не смије бити заустављено пренијеле су свјетске агенције једну од главних порука лидера Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе са данашњег састанка Игманске иницијативе у Сарајеву.

Агенција Ројтерс је у први план истакла изјаву предсједника Србије Бориса Тадића да је свјестан да се у ЕУ осјећа замор од проширења због свјетске финансијске кризе, али да би била огромна и непоправљива штета ако би процес ширења Уније на западни Балкан био заустављен.

„То би оставило трагичне последице по грађане западног Балкана. Последице кризе не смеју да плате грађани наших држава”, пренио је Ројтерс Тадићеве речи.

Британска агенција је напоменула да је декларација потписана уочи одржавања самита у Сарајеву, 2. јуна, када ће министри спољних послова Уније и други званичници међународне заједнице разговарати о будућности западног Балкана.

Агенција Асошијетед прес навела је да су се предсједници Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе сложили да њихов стратешки интерес представља чланство у ЕУ и да ће, упркос томе што се налазе на различитим ступњевима у том процесу, једна другу подстицати на путу европских интеграција.

АП напомиње и да су лидери земаља западног Балкана изразили забринутост због „очигледног замора од проширења” изазваног тренутном финансијском кризом у Европској унији.

Америчка агенција наводи и да су предсjедници позвали лидере ЕУ да на предстојећем самиту у Сарајеву следеће недеље, потврде спремност да прихвате балканске земље као своје чланице.

Италијанска агенција АНСА навела је, у извjештају о састанку у Сарајеву, да главни циљ Игманске иницијативе представља помирење и унапређење сарадње међу балканским земљама.

АНСА је истакла и да декларација коју су лидери четири земље потписали на крају састанка потврђује заједничку жељу да се приближе ЕУ и побољшају општу атмосферу међу земљама у региону.

Агенција је подсjетила и да Игманска иницијатива, основана 2000. године, окупља 140 невладиних организација из три земље потписнице Дејтонског споразума - Србије, БиХ и Хрватске - као и да јој се после одвајања од заједнице са Србијом 2006., прикључила и Црна Гора.