Научни свијет узнемирила је вијест да ће ускоро бити откривена једна од тајни диносауруса - да ли је топла или хладна крв текла њиховим жилама.

Јер научници код њих налазе сличност како са топлокрвним птицама, тако и са рептилима, чија температура у потпуности зависи од околне средине.

Амерички палеонтолози саопштили су да су разрађене технологије које омогућавају да се одреди температура тијела изумрлих животиња на основу изотопске анализе биоапатита - минерала који чини основу окамењених остатака.

Када би постојала могућност да се пренесемо милионима година уназад, и да измјеримо температуру диносауруса термометром, тешко да би могло да се рачуна на већу прецизност - тако западни научни часописи пишу о новој методи.

Њен принцип је заснован на анализи ријетких тешких изотопа угљеника и кисеоника који се налазе у костима. Ако је температура тијела животиње ниска, изотипи се скупљају у грудвице, а ако је висока, изотипи се распоређују равномјерније. Према интензивности формирања грудвица, може се судити о температури костију, што значи и читаве животиње. То је лако сазнати ако се смјести фрагмент кости или зуба, чак окамењен, у спектометар. Научници тврде да су провјерили свој метод на савременом индијском слону, бијелом носорогу и нилском крокодилу. Температура, одређена по њиховим зубима, подударила се са подацима добијеним традиционалним мјерењима. Отприлике исти такви су били резултати истраживања окамењених остатака предака носорога и крокодила, који су изумрли прије 12 милиона година. То пружа основу да се каже да су имали исту температуру.

Значи, одговор на питање да ли су диносауруси посједовали терморегулацију већ је на помолу? По мишљењу старијег научног сарадника Палеонтолошког института РАН Кирила Јескова, за сада је рано за одушевљење. Научник је подсјетио да је још 1951. амерички истраживач Харолд Јури предложио да се мјери температура изотопним начином.

У океанској води однос изотопа је један, а код шкољки, које таложе карбонат у тој води, помало другачији. При томе у хладној и топлој води разлика је такође другачија. Из тога је изведен закључак да по односу стабилних изотопа у карбонату разних епоха може да се суди и о температури тог доба.

Недостатак Јуријевог начина је у томе што је он везан не са јасно откривеном узрочном везом између двије појаве, већ са емпиријски примјећеном узајамном зависношћу. Палеонтолози не воле овај метод због непрецизности, каже Кирил Јесков. Али ако је у огледима Јурија макар јасно шта са чим се да поредити, рецимо шкољке из хладне и топле воде, онда у новој методи такве одређености нема.

Да, било је доказано да су приликом истраживања минерала, биолошког апатита, у зубима неких видова савремених и фосилских животиња изотопски односи различити. И шта из тога слиједи? Постоји разлика, али она може да се објасни помоћу хиљаду разних узрока. Између осталог температурама. Али како да се одвоје ове температуре од других фактора, који уитчу на селективно таложење изотипа, уопште није јасно.

Између осталог сами аутори нове методике ограђују се да се она не може примјенити за оне врсте у којима се температура тијела веома мијењала сезонски или током дана, како је то било код диносауруса, не зна се. У недавној прошлости изотопи су помогли научницима да изведу прве закључке о понашању и исхрани ових праисторијских гиганата. Али тајни око њих нема ништа мање. Главна је зашто су диносауруси тако изненада нестали прије 65 милиона година?

Према једној терорији, на Земљу је тада пао астериод пречника 10 километара. Прашина подигнута чудовишном експлозијом није се таложила неколико година, затворивши Сунце. Удар је погодио регион данашњег Мексичког залива, где је код полуострва Јукатан остао лијевак од 180 километара. Нагло глобално захлађење је довело до масовне погибије многих живих видова, који у првом реду нису посједовали терморегулацију. Мада постоје научници који сматрају да је дио диносауруса успио да преживи ту хладноћу и опстане. Њихови потомци су међу нама до данас. Ми их називамо птицама.