САРАЈЕВО - Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је , обраћајући се Савјету безбједности УН, да је вођство Републике Српске било прво у подривању државних институција, пријетећи да ће одржати ентитетски референдум чији би циљ био порицање ауторитета високог представника и одлука донесених у складу са Дејтоном.

Инцко је истакао да је БиХ и даље изложена недостатку основног консензуса о томе да ли ова земља треба да буде централизованија или веома децентрализована, те како остварити неку од ових опција.

"Сваки ентитетски референдум којим се оспорава ауторитет Дејтонског споразума или високог представника из Анекса десет Дејтонског споразума, или којим се прекорачују уставне надлежности државе, био би незаконит и довео би у питање тај ентитет, будући да ентитети свој легитимитет добијају управо из тог споразума", упозорио је Инцко.

Високи представник напоменуо је да је на помињање могућег "појављивања нове државе" и приједлоге да националистички политичари треба да почну разговарати о "мирном распаду" БиХ, или да она као земља уопште не треба постојати, одговорено изјавама да незадовољни елементи "могу слободно отићи", али да им се неће дозволити да иједан дио земље понесу са собом, саопштено је из ОХР.

"Иако су се регионални изгледи за помирење поправили, реторика и логика политике унутар БиХ као да се погоршала", сматра Инцко и подсјећа да је Влада РС, након што је парламент Србије у марту усвојио декларацију о Сребреници, запријетила да ће повући своју подршку извјештају из 2004. године којим су утврђене чињенице о дешавањима из јула 1995. у Сребреници.

Он је додао да су истину о Сребреници и другим срамотним епизодама из рата добро установили Међународни суд правде и Међународни кривични суд за бившу Југославију кроз кривичну истрагу, форензичке доказе и свједочења током суђења у предметима ратног злочина.

"Рјешење је у суочавању са истином и осигуравању да се такви злочини више никад не дозволе, а не у порицању истине", додао је Инцко.

Инцко је навео да, иако је своја извршна овлаштења користио с потребном уздржаношћу, она су у Републици Српској дочекивана сталним отпором.

"У децембру прошле године продужио сам мандате страних судија и тужилаца у Одјељењу за ратне злочине Суда БиХ. Та одлука, која се заснива на обавези државе према Међународном кривичном суду за бившу Југославију добила је једногласну подршку Управног одбора Савјета за провођење мира. Међутим, одлука је доживјела жестоке критике у том ентитету", додао је Инцко.

Говорећи о преговорима са Међународним монетарним фондом, Инцко је рекао да је у том погледу ситуација много боља у РС него у Федерацији БиХ, чија је подијељена влада у протеклом периоду упадала из једне кризе у другу.

"Федерација није провела именовања на функције у Влади и правосуђу нити резове у буџету које је тражио ММФ, суочена са одлучним противљењем чланова борачких организација. Федерација има велике тешкоће да ефикасно испуни услове које је поставио ММФ, што би могло да утиче на краткорочну и дугорочну фискалну стабилност БиХ", истакао је Инцко.

Инцко је оцијенио да су у случају реформе визног режима, власти у БиХ показале да су у стању одговорити на логику захтјева јавности, те да се ово може примијенити и на остале реформе које су биле блокиране до сада.

"Изборна кампања се у ствари може искористити да се створи замах за промјене, умјесто да се користи као изговор да се ствари задрже онакве какве јесу. Избори у октобру би у ствари могли помоћи, посебно уколико гласачи буду жељели да своје представнике позову на стварну одговорност током кампање а, потом, изађу да гласају у великом броју на дан избора", рекао је Инцко.

Он је позитивним оцијенио иницијативу предсједника Србије Бориса Тадића и Декларацију Скупштине Србије

о Сребреници и признање Хрватске у вези са улогом коју је имала у злочинима деведесетих година.

"Ово ствара простор за нови и конструктивнији дијалог од којег ће сви људи на подручју западног Балкана имати користи. У овом контексту је потребно поменути да је улога коју је одиграла Турска у овом процесу, такође, била веома конструктивна, како је демонстрирано потписивањем истамбулске декларације о унапређењу односа између БиХ и Србије", рекао је Инцко.

Он је оцијенио да неформални самит "ЕУ - западни Балкан", који би 2. јуна у Сарајеву требао окупити око 40 делегација, може додатно унаприједити тренд развоја односа у правцу регионалног помирења и сарадње у будућности.

Подносећи извјештај Савјету безбједности УН, као значајна постигнућа у протеклом периоду у БиХ Инцко је истакао добијање несталног чланства у Савјету безбједности УН, условни пријем у НАТО Акциони план за чланство, те успјешно провођење реформи које се односе на либерализацију визног режима.