ВАРШАВА - Посмртни остаци астронома из 16. вијека Николе Коперника поново су данас сахрањени у катедрали у Фомборку на сјеверу Пољске, а вјерску церемонију предводио је поглавар пољске католичке цркве надбискуп Јозеф Ковалчик.

Археолози су прије пет година приликом ископавања унутар катедрале пронашли људску лобању и кости, за које је накнадном ДНК-а анализом утврђено да припадају чувеном астроному и математичару.

Коперник је рођен 1473. године у мјесту Торуњ, а већину свог живота провео је у Фромборку, гдје је умро 1543. године.

Најчувенији Коперников рад је "De Revolutionibus Orbium Coelestium" (О кретањима небеских свијетова) у којем наводи да је Сунце, а не Земља центар универзума.

Коперник је побио Птоломејеву геоцентричну теорију према којој се Сунце и планете окрећу око Земље и навео да се планете окрећу око своје осе и око Сунца.

Папа Павле Пети је 1616. године забранио Коперниково дијело "О кретањима небеских свијетова".