Амерички научници су успјели да створе први вјештачки организам на свијету, што се по значају пореди са разбијањем атома, али и изазива бројне етичке и моралне дилеме.

Предвођена контроверзним доктором Крејгом Вентнером, који је прије десетак година покушао, па онда одустао од патентирања људских гена, екипа научника његове компаније изградила је ћелију која је била под контролом ДНК који су направили помоћу компјутера и само четири хемијска елемента.

Они су убризгали вјештачки створен ДНК у ћелију бактерије која је потом почела да се самостално дели и то увек са хромозомима са новим вештачким ДНК.

Да би се разликовала од осталих "нормалних бактерија" научници су чак утиснули своја имена у новостворени ДНК, мада се то тумачи и као покушај заштите ауторских права.

Овај научни подухват, објављен у часопису "Сајенс", окарактерисан је као револуционаран и кључни корак ка стварању вјештачког живота, мада неки критички оријентисани научници упозоравају да би вјештачки организми могли да буду опасни кад се пусте у природну средину.

Вентер и његове колеге већ сарађују са фармацеутским и енергетским компанијама на изради и развоју хромозома за бактерије које би производиле корисна горива и нове вакцине, а надају се да ће чак моћи и да апсорбују штетне гасове у атмосфери.

"Ово је први пут да синтетички ДНК у потпуности контролише ћелију", навео је др Вентер, додајући да ће он и његов тим радити на дизајнирању и изградњи нове бактерије способне да обавља корисне функције. Он је убијеђен да ово откриће може да доведе до нове индустријске револуције.

"Уколико успијемо да доведемо ћелије да производе оно што желимо, могле би нас ослободити од коришћења нафте или помоћи нам да поправимо штету нанијету животној средини усисавањем угљен-диоксида", казао је др Вентер.

Критичари, међутим, сматрају да су потенцијалне предности синтетичких организама пренаглашене. Др Хелен Валас из организације за праћење развоја генетичке технологије "Џинвоч", упозорила је на опасност синтетичких бактерија.

"Пуштање у природу нових организама може узроковати више штете него користи", сматра др Валас, додајући да се њиховим ослобађањем у загађеним срединама да би се оне очистиле заправо ствара нова врста загађења.

Нико не зна како ће се ови организми понашати у новом окружењу", истакла је она.