У близиниСомбора, у околини салашког насеља Градина јуче пола сата послије поднева појавила се  тзв. пијавица, односно торнадо.

Прецизних података о штети још увијек нема, али наводно је на једној кући пијавица однијела пола крова и ишчупала двадесетак бандера,

Између свих вртложних вјетрова нема неке претјеране разлике у погледу изгледа и снаге, али се разликују у величини, тј. пречнику вртлога. Дијеле се на морске пијавице, копнене пијавице (тромбе) и торнадо.

Тромбе су мање-више редовна ствар и обично су доста слабе. Међутим, било је случајева да су развиле довољну снагу да преврну аутомобил и направе поприличну штету.

Торнадо настаје различитим физичким процесима у атмосфери, а за настанак торнада је потребно неколико услова, као што су нестабилност атмосфере, механизми подизања и влага у средњим и доњим дијеловима атмосфере.

У близини тла нестабилна ваздушна маса је топла и влажна, а релативно је хладнија у горњим дијеловима атмосфере. Топли и влажни дијелови ваздуха дижу се и састаје са хладним и сувљим.

Струјање топлог ваздуха се у облаку судара са осталим струјањима хладнијег силазног ваздуха и тада облак почиње показивати видљиве ротације које се због силе теже пружају до тла.

Највише торнада имају Сједињене америчке државе, око 1.200 годишње, што је четири пута више него на тлу Европе, што се дешава због специфичне географије тла сјеверно-америчког континента, на којем мањкају високе планине које би спријечиле мијешање топлих и хладних ваздушних струја.

У Европи торнада највише има у Великој Британији. Претпоставља се да је један од разлога и Голфска струја.

Торнада и пијавица у Европи има заиста много, нарочито у топлој половини године, од Финске до Малте и од Русије до Португала.