Са карактеристичном стилизацијом ликова која га визуелно одваја од осталих стилова, аниме је у много чему посебан и оргиналан.

Настао под утицајем јапанског стрипа, популарне манге, адаптиран је у многе филмове и серије а кориштен је и за игрице. Тренд овакве анимације у новије вријеме почео је номадски да се креће од јапанских аниматора до западних и европских цртача.

Пише: Гордана Ристић

Прве продукције анимираних филмова у Јапану настају 1914. године са експерименталним покушајима тројице јапанаца Кауција, Схимокаве и Китајаме. Китајамин Сару Кани Кассен или Рак се освећује мајмуну, био је првјенац међу краткометражним филмовима.

Међутим као датум настанка модерног анимираног филма у Јапану, тачније, онога што данас називамо јединственим именом, аниме узима се 1958. година у којој је Таији Јабусхита произвео Хакујаден или Легенду о бијелој змији. Филм је означио сасвим нову фазу јер је уиео колорит унутар до тада поприлично суморне једноличне јапанске анимације.

Ипак епитет оца анимеа добија Осаму Тезука.Узор за његову анимацију било је америчко оличење анимираног сексипила аутора Макса Флајшера или главне конкурентице Мерлин Монро, Бетy Буп. Шездесетих година Тезука ствара анимирану серију Пут према западу у оргиналном називу SAYAKI, о будистичком свештенику и његовом путу у Индији на којем га прате крајње бизарни ликови. Међународну славу добија тек са творевином TETSWAN ATOM, док ће ширењу аниме културе ван граница Јапана у многоме допринијети сад већ звучно име у овој области Хајао Мијазаки,његов Гибли студио.

Нека од његових награђиваних остварења су Принцес Мононоке (1997) анимирани, епски спектакл – спој мистике, фантазије и пустоловине гдје је центар радње смјештен у период древног Јапана, времену покрета и самурајских ратника и Спиритед Авеј (2002) породична сага која превазилази оквире реалног ( у њему постоји сцена када дјевојчица долази у кафе и проналази родитеље који су се од похлепе претворили у свиње, занимљиво зар не ? ! )

Разлика између аниме и обичне анимације је већ на прву одмах уочљива. Њу првенствено чини сама циљна група односно аудиторијум. Радња варира од бизарног до филозофски обојеног расплета а ликови се развијају кроз акцију, хумор, љубав и друштвене коментаре, а да сценариј зна бити и више него тежак за поимање посвједочиће новије остварење Ерго Проxy (2007)

Борилачке вјештине којима иначе обилују јапански филмови пребачени су и у аниме тако да и овдје можемо видјети оно фамозно трчање по зидовима и невиђени нокаут унутар неког СФ анимеа.

Наравно оно што се не би смјело изоставити јесте да се у сваком анимеу налази понека бисхојо (што на јапанском значи лијепа дјевојка) са непропорционално великим прозирним очима, малим носем и танким уснама. А коју после око себе опет можете наћи осликану на торбама, мајицама итд.

Оно што је спорно и предмет дискусија, и што скоро једино долази на наше тржиште, а што се руку на срце воли погледати (притом мислим на мушки дио популације ) јесу ХЕНТАИ ( аниме са порнографским садржајем ).

Са друге стране ако можете изаћи на крај са филмом Броукбек Маунтајн, онда нећете имати ништа ни против остварења као што је Кизуна : Баундс оф Лав.

Све почиње са маркетиншким подухватом из периода пробијања и афирмације анимеа, јер се играло на карту да секс продаје све, без обзира које то бљувотине уствари биле и колико бацале ружну сјену на овај заиста импресиван стил анимације.

Од остварења које вриједи погледати су анимирана форма филма Бладе под називом Блад - Д ласт Вампајер (2000) - Хироуки Китакубо, за љубитеље варијанте хорор, акције, трилер, драма, Фул Метал Алхемист, Ерго Проxy, а од видео игара ту су Фајнал Фантази и фантастични Ганц .