Међународни тим научника из Русије у САД радио је у двије националне лабораторије и два универзитета, а заједничким су напорима открили најновији супер тешки елемент: елемент 117.

Тим су сачињавали научници са Удруженог института за нуклеарна истраживања (Дубна, Русија), Истраживачког института за напредне реакторе (Димитровград), Националне лабораторије Лоренс Ливермор, Националне лабораторије  Оук Риџ, Универзитета Вандербилт те са Универзитета Невада смјештеног у Лас Вегасу.

Академик Јуриј Оганесиан, иначе научник на челу Флерове лабораторије за нуклеарне реакције при ЈИНР-у те портпарол цијелог пројекта каже: “Откриће елемента 117 кулминација је путовања које је трајало цијелу деценију, у циљу проширења периодног састава елемената. Написали смо ново поглавље у истраживању тешких елемената.”

Тим је утврдио постојање елемента 117 из остатака опажених након бомбардовања радиоактивне мете беркелија калцијумовим јонима. Експеримент је проведен на ЈИНР У400 циклотрону у Дубни. Резултати експеримента увелико су зависили о објектима за детекцију те специфичног времена акцелератора у Дубни. Производња јединствених изотопа проведена је на Оук Риџу гдје су били смјештени и објекти за сепарацију. Карактеристична анализа нуклеарних података повјерена је Ливермор лабораторији.

“Ово је стварно значајан новитет у науци,” истиче Џорџ Милер, директор ЛЛНЛ-а. Даље наводи како откриће новог елемента пружа нови увид у изглед Свемира, а уједно је и свједочанство снаге науке и технологије партнерских институција. “Ова сарадња, као и само откриће елемента 117, указује колико је заправо важно остварити сарадњу научника и институција различитих земаља приликом истраживања комплексних научних изазова,” објашњава Том Мејсон, директор ОРНЛ-а.

Елемент 117 једини је елемент који је недостајао у седмом периоду периодног система елемената.

Од 1940. године, периодном систему елемената додано је чак 26 нових елемената након урана. “Ови нови елементи проширују наше схватање Свемира те служе као важни тестови нуклеарних теорија,” објашњава Џо Хамилтон, професор физике на Универзитету Вандербилт.