Амерички предсjедник Барак Обама најавио је модернизацију нуклеарне стратегије САД.

Како би се значајно сузили услови под којима би САД употријебиле нуклеарно оружје, чак и услучају самоодбране, Барак Обама намјерава да данас, у име своје администрације, објави стратегију нуклеарног наоружања.

Дуго очекиван извјештај „Преглед нуклеарног става“(Nuclear posture review) редовни је извjештај који Конгресу мора да предочи свака америчка администрација. Али очекивања од овог Обаминог су врло висока јер је он обећао да ће окончати „хладноратовско размишљање“.

У интервјуу за „Њујорк тајмс”, Обама је најављујући нову стратегију, оцијенио да таква стратегија уклања већину нејасноћа које су намјерно задржане у америчкој нуклеарној политици још од почетка „хладног рата”.

''Част'' изузецима

По први пут, САД се обавезују да неће употријебити нуклеарно оружје против држава које га не посједују, односно поштују Споразум о неширењу нуклеарног оружја, чак и кад би такве државе напале САД биолошким или хемијским оружјем или покренуле „сајбернапад”.

Предсједник Обама је, међутим, рекао да је направио мјеста за изузетке, као што су Иран или Сјеверна Кореја, који крше или су се повукли из тог најважнијег међународног споразума којим се зауставља ширење нуклеарног оружја у свету.

Говорећи о свом приступу нуклеарној безбиједности, само један дан прије формалног објављивања своје нове стратегиије, Обама је своју политику описао као дио ширих напора да се свијет приближи ситуацији у којој ће производња нуклеарног оружја бити застарјела, и да се створе иницијативе да би земље одустале од нуклеарних амбиција.

Нуклеарно оружје остаје такво какво је

Да би се дао примјер, САД се новом стратегијом одричу развоја било каквих нових нуклеарних оружја, чиме је предсједник одбио почетни став свог министра одбране Роберта Гејтса.

Обамина стратегија представља оштар заокрет у односу на ону коју су усвојили његови претходници и њоме се тражи модернизација нуклеарног става нације у складу са новим временом у коме „отпадничке државе” и терористичке организације представљају већу пријетњу него традиционалне силе као што су Русија и Кина.

Такве пријетње, напомиње Обама, могле би се одвратити „низом постепених опција”, односно комбинацијом старог и новог конвенционалног оружја.

„Очуваћу сва оруђа неопходна да би се учинило да амерички народ буде сигуран и безбједан”, рекао је Обама у интервјуу датом у Овалном кабинету.

Званичници Бијеле куће кажу да ће нова стратегија укључити опцију разматрања нуклеарне одмазде у случају напада биолошким оружјем, уколико развој тих оружја достигне ниво који би учинио САД рањивим на такве ударе.

„Њујорк тајмс” оцењује да ће Обамина доктрина сигурно изазвати контроверзе, како међу конзервативцима који упозоравају на „разводњавање” најјачег средства одвраћања, тако и међу либералима, који су очекивали „бланко” изјаву да САД неће никада прве употријебити нуклеарно оружје.

Обама се залаже за спорији курс, како би се обезбједило напредовање уз мањи нагласак на нуклеарно оружје, као и да се обезбиједи да „наше конвенционално оружје буде довољно средство одвраћања у свим, осим у екстремним ситуацијама”.

Девет дана нуклеарне дипломатије

Објављивањем нове стратегиије, познате као „Преглед нуклеарног става'', отвара се девет интензивних дана нуклеарне дипломатије усмјерене ка смањењу наоружања.

Обама ће у четвртак у Прагу са руским предсједником Дмитријем Медведевим потписати нови споразум о контроли нуклеарног наоружања, а затим ће сљедеће недјеље у Вашингтону угостити свјетске лидере на самиту посвећеном нуклеарној безбједности.

„Њујорк тајмс” оцјењује да ће први тест ове стратегије бити Иран. На питање о ескалацији у односима са Ираном, Обама каже да је сада убијеђен да би тој земљи, курс на коме је тренутно, „пружио могућности нуклеарног оружја”, иако није навео за које вријеме.