Svijet
Берлускони није доживио Саркозијеву судбину
РИМ - Италијански премијер Силвио Берлускони освојио је снажне позиције на регионалним изборима, преузевши контролу над четири региона од опозиције, док је Сјеверна лига постала једна од јачих странака у његовој коалицији странака десног центра.
"Народ жели федерализам и ми ћемо му то убрзо и пружити. Љевица више не постоји на сјеверу ", рекао је лидер Сјеверне лиге Умберто Боси, обећавајући реформе у богатим регионима који су сада под њеном контролом.
Према резултатима избора, одржаних 28. и 29. марта, опозиција странака левог центра, које су држале под контролом 11 од 13 региона у којима је одржано гласање, освојиле су седам, али су остале без богатијих, индустријских, области на северу Италије.
Аналитичари наводе да је Берлусконијева коалиција, упркос слабом одзиву гласача , освојила већину гласова у шест региона, чиме је избегла пораз на средини свог мандата - као што се током овог месеца десило Француски председник Никола Саркози.
Странке десног центра освојиле су контролу над регионом Лацио, под који спада и Рим, упркос кашњењу у регистрацији кандидата .
Међутим, испоставило се да је Сјеверна лига, која је снажан заступник фискалног федерализма и регионалне аутономије, највећи побједник на гласању и први пут под својом контролом има два региона.
Према очекивањима, освојила је већину гласова у региону Венето, али је, такође, била испред странака лијевог центра у Пијемонту, док је Берлусконијева странка "Народ слободе" (ПДЛ) била успјешна и у Ломбардији.
Партије лијевог центра успјеле су да одрже своја упоришта у централној и, дјелимично, у јужној Италији.
Око 41 милион Италијана имало је право гласа у 13 од 20 региона у којима су се одржавали избори. Излазност је ипак била веома мала, јер је само 64 одсто гласача изашло на изборе, док је то на последњим регионалним изборима 2005. године учинило њих 72 одсто.
Аналитичари истичу да висок степен неизлазности указује на незадовољство политиком у земљи, јер кандидати нису успјели да ријеше питања која изазивају највећу забринутост, а то су незапосленост и економска криза.