Ирачани су у великом броју изашли у недјељу на гласање за парламентарне изборе и поред напада у којима је погинуло најмање 38 људи, а 110 их је повријеђено.

Почетак гласања у недјељу у Ираку обиљежила је артиљеријска ватра и серија експлозија на неколико мјеста, упркос снажним мерама безбиједности. У тим нападима је, према најновијем билансу ирачког Министарства унутрашњих послова, погинуло 38 људи, од којих 25 у згради погођеној ракетом у мјесту Ур на сјеверу Багдада.

Гласачка мјеста су затворена у 15.00 часова по централноевропском времену и одмах је почело пребројавање гласова. Према првим процјенама које стижу од локалних власти изгледа да је у областима гдје живе сунити, који су бојкотовали прошле изборе 2005. године, била већа излазност него у већински шитским покрајинама.

Тако је у провинцији Дијала излазност била 90 одсто, у граду Самара 82 одсто и у области Ниниве 60 одсто, док је у шиитским покрајинама као што су Диванија, Наџаф и Насирија излазност била измедју 55 и 60 одсто.

Прелиминарни резултати тек за неколико дана

Званичници ирачке изборне комисије саопштили су да ће прве прелиминарне резултате јуче одржаних избора за парламент објавити за неколико дана.
                

Међу шест хиљада кандидата из више од 80 странака биће изабрано око 300 посланика ирачке скупштине.

Изборна комисија објавиће податке о одзиву бирача касније данас, а процјењује се да је одзив био између 60 и 68 посто.

Према првим процјенама, ирачки премијер Нури ал-Малики води у шиитским подручјима, а његов противник Ијад Алави у сунитскима, јављају у данас агенције.

Најјача странка, Коалиција правне државе премијера Нурија ал-Маликија тврди да ће побиједити у Багдаду те на шиитскоме југу, а први резултати добијени од локалних челника то и потврђују. Према њима је Маликијева коалиција добила највише гласова у девет шиитских покрајина на југу земље.

На другом су мјесту исламистичке странке окупљене у Ирачки национални савез (ИНА), у којему је и Врховно исламско ирачко вијеће (ИСЦИ) те присташе радикалног вође Моктаде Садра.

Ирачки блок бившег премијера Ијада Алавија води у четири углавном сунитске покрајине (Анбар, Салахедин, Ниниве и Дијала) и на трећем је мјесту, према процјенама. Алавијева листа ужива подршку мањинских сунита неповјерљивих према Маликијевој шиитској влади, објашњавају агенције.

 У парламенту је 119 мјеста за заступнике из девет шиитских покрајина те 70 за регије гдје су сунити већина.

У ирачком Курдистану нова странка, реформистичка листа Горан, наводно је освојила много гласова и могла би ослабити позиције двије водеће странке - Патриотске уније Курдистана (ПУК) коју води предсједник Џалал Талабани, те Курдистанске демократске странке Масуда Барзанија. Курди су у прошлости били уједињени и утицали на формирање средишње власти у Багдаду.               

Нури ал Малики

Иза три шиитска имена која обиљежавају друге ирачке парламентарне изборе од пада Садама Хусеина 2003. крију се три готово неспојиве платформе што Ирак поново доводи пред дилему каква га будућност чека уочи најављеног повлачења окупационих америчких трупа.

Нури ал Малики (59), ирачки премијер који живи и ради у добро чуваној Зеленој зони, у вили на обалама Тигра. Готово непознат прије четири године, испео се на врх као компромисни кандидат подијељеног шиитског блока.

Упркос многим катастрофама послијератног Ирака, „слаби човјек на слабој позицији“ – како је описиван 2007. – успио је да се одржи на власти. Показао се као тврд преговарач са Американцима а знао је, ако је потребно, да удари и на своје ирачке савезнике.

Успио је да шиитске милиције протјера из Басре, да се супротстави курдским пешмергама, да одлазећег Џорџа В. Буша наговори да убрза америчко повлачење.

Прошле године обезбиједио је побједу на провинцијским изборима. Чинило се да је избјегнут секташки сукоб шиита и сунита и чинило се да је Ирак добио оно што већина његових становника прижељкује: ауторитарног лидера који бескомпромисно управља земљом.

Тако је прије годину дана било сасвим извјесно да ће Малики са својом коалицијом шиита, сунита, Курда, хришћана и независних побиједити и на овим изборима. Међутим, ствари су почеле да се погоршавају од августа када је серија бомбашких акција почела да крњи Маликијеву репутацију иако је он и даље најпопуларнија личност Ирака.

Премијер Малики је, послије гласања, позвао све странке да прихвате изборне резултате. Из његове коалиције је данас објављено да ''су добро прошли, посебно у Багдаду и на југу земље те да су отворени за разговоре са свима''. Коалиција је такође саопштила да према њиховим сазнањима ''имају бар 100 мјеста у парламенту од могућих 325''.

Један од Маликијевих противника, бивши премијер Ијад Алави већ се пожалио на нерегуларности на самом почетку гласања.

Двојица највећих ривала су иста двојица која су били његови противкандидати и на изборима 2005: др Ахмед Шалаби и др Ијад Алави.

Ахмед Шалаби и Ијад Алави

Шалаби се од блиског савезника најмилитантнијих Бушових јастребова које је наговарао на инвазију претворио у најутицајнијег лобисту техеранских ајатолаха.

Шалаби је у савезу са антиамеричким шиитским лидером Муктадом ал Садром и сматра се најозбиљнијом Маликијевим ривалом. Тврди се да је Шалаби одговоран за дисквалификацију 500 од неких 6.000 кандидата на основу проблематичних оцјена да су „блиски“ партији БААС погубљеног Садама Хусеина који је фаворизовао мањинске суните.

Листа је у међувремену смањена на 170 имена, али међу онима којима је онемогућен излазак пред бираче има и уважених сунитских политичара на које су рачунали и Малики и администрација Барака Обаме.

Бивши премијер Алави, највећи дио времена проводи ван Ирака. На изборе је изашао осјетно ослабљен јер је Шалаби успио да на листу проскрибованих стави једног од његових утицајних савезника, сунитског политичара Салеха ал Мутлака.

Алави је секуларни шиит са дијаметрално различитим визијама од Шалабија. Само двије недјеље уочи избора посјетио је Саудијску Арабију и сунитске сусједе Ирака са циљем да Ирак „интегрише у арапски систем“ – што другим ријечима значи да га одвуче од иранског утицаја.

И једна и друга тактика су опасне јер би Ирак поново могле да увуку у секташке обрачуне, онакве какве политичари кажу да више не желе. Све би ишло у корист и Ирана и Саудијске Арабије – јер ни једни ни други не желе снажан, независан Ирак.

Американцима, који намеравају да борбене трупе повуку до августа а све војнике до краја 2011, веома је важно учешће сунита на изборима. Уколико се поново дестабилизују њихове провинције Анбар и Салахудин широм се отварају врата тероризму.

Не изненађује да се Вашингтон супротставио Шалабијевом „чишћењу“ изборних листа. Потпредседник Џо Бајден је у јануару посјетио Багдад да би од премијера Маликија тражио да се рестрикције ставе ван снаге. Генерал Рејмонд Одиерно, главнокомандујући америчких снага у Ираку, оштро је прошле недјеље напао Шалабија за кога сматра да је под „јасним утицајем Ирана“.

Оно што је извјесно, је да ће премијер бити шиит, предсједник Курд а предсједник парламента сунит. Ирачка верзија либанске подјеле власти је формула која осликава демографске реалности Ирака, али је тачно и да је то огледало религиозних подјела које лако експлодирају.

У случају да нико не оствари јасну побједу у трци за 325 посланичка мјеста, предстоји тешко натезање око стварања коалиционе владе, што само увећава опасност обнове конфликта. Јучерашња експлозија у светом шиитском граду Наџафу и 49 погинулих током посљедњих дана кампање нови су доказ колико је Ирак далеко од стабилности.

Обама честитао на гласању под ''ватром''

По затварању биралишта, амерички предсједник Барак Обама похвалио је храброст Ирачана који су изашли на биралишта упркос нападима побуњеничких група у којима је убијено најмање 38 лица, углавном у Багдаду. Рањено је око 110 лица.        
        
Обама је изборе описао као прекретницу и честитао је ирачким властима на начину на који су организовале изборе, као и на професионализму безбједносних снага у земљи.

Јучерашњи парламентарни избори у Ираку су, између осталог, тест одрживости обећања председника Барака Обаме да ће америчке борбене трупе бити повучене из те земље до краја августа, а остатак у 2011. години. 

Ако изборни резултат омогући брзо формирање владе, односно не проузрокује обнову старих политичких сукоба, у којима су, ранијих година, убијене на десетина хиљада људи, шеф Бијеле куће моћи ће да буде спокојан, оцјењује Ројтерс.

У противном, Барак Обама могао би да се нађе пред дилемом да ли да свој план евакуације војника поново стави под лупу.

У Вашингтону кажу да немају свог фаворита, али је извјесно да им не би одговарала побједа ''Националне алијансе'', у којој једну од кључних улога има радикални свештеник Моктада ел Садр, која има јаке везе са Ираном.