БЕОГРАД – На Балкану се очекује појачана сеизмичка активност, јер регион улази у период кад би се могао догодити јачи земљотрес, сложили су се директори сеизмолошких завода Србије и Црне Горе, који нису искључили ни могућност да се на Јадрану догоди цунами.

„На глобалном плану већ неко време траје значајна сеизмичка активност и ако се не буду активирала у околини Чилеа, жаришта ће мигрирати. Није искључен ниједан део света, па ни Балкан”, рекла је директорка Сеизмолошког завода Србије Славица Радовановић.

Истог је мишљења и директор Сеизмолошког завода Црне Горе Бранислав Главатовић, који је казао да се на простору Балкана, послије релативно дугог затишја од 15 до 20 година, очекује извјесно појачање сеизмичке активности.

Сеизмичка активност је, како су навели, већ сада појачана на приморју Албаније, Црне Горе и Италије, у простору Динарида, до Пријепоља, Бајине Баште и Тузле, док се у Србији земљотреси могу очекивати најприје на Косову и Метохији, а могући су и у централној Србији.

Уз напомену да се сеизмичка активност у прољеће повећава, сеизмолози су указали да је на Јадранској обали сеизмичка активност знатно већа него у централним дијеловима Балкана, па постоји и могућност појаве цунамија.

„На Јадрану су се цунамији догађали више десетина пута, а таласи су били између пет и 25 центиметара”, навела је Радовановићева и нагласила да се на Медитерану не очекују огромни таласи, јер је море плитко, обале стрме, а земљотреси слаби, с обзиром да цунами настаје на седам степени Рихтерове скале.

Главатовић је рекао да су, ипак, мале шансе да се догоди цунами и да таласи на Јадранском мору, који су последица земљотреса, могу бити високи највише један метар.

Помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода у Србији Даница Спасова, такође сматра да је цунами на Јадрану могућ, али „са знатно мањим ефектима” него на океанима и отвореним морима.

Цунами који би се догодио на Јадранском мору не би имао готово никакве посљедице, јер су обале углавном стјеновите и изузетно стрме, сложила се она са колегама.

Говорећи о последицама земљотреса, Спасова је казала да они, осим рушења грађевинских објеката, могу довести и до стварања клизишта у брдско-планиским предјелима, појачане ерозије земљишта, али и промјене микроклиме.

Радовановићева је објаснила да то какву ће штету земљотрес направити, више зависи од квалитета градње и степена противтрусне заштите, него од његове јачине и указала да ниједан савремени земљотрес није достигао магнитуде оних из прошлости.

Са тиме се сложио и Главатовић, који је рекао да се на свијету сваке године догоди око 550 земљотреса снаге изнад пет степени Рихтерове скале.