За разлику од прва два музичка хороскопа који су се десили у ДФК, овај се збио у Полидрому (бивши Гето) и приредба се окончала наступом снага реда и мира.

Посао:

Фестивал је почео у 20:00 и најављен до 23:00. Рифови су већ увелико бачени, а ја закаснила по обичају. Свирала су четири бенда; прва три из Бање Луке и један из Добоја. Срећа, па то све није одржано у Мјузик Холу, чија се криминална акустика не може поредити ни са једном у граду.

Не стигавши на почетак, Свињус (Svinjus /trash metal) су већ рекли своје. Чула сам да им је то прва свирка и да су били перфектни. Иза њих су наступили Сатан (Satan /raw black metal), Агресор (Aggresor /trash metal) и Перишмент (Perishment /trash metal). То су били играчи синоћ, док већ вечерас праши нова четворка.

Публика на метал сцени у Бањој Луци се ''преполовила'' за ових десетак година, тако да ми је јако сметало што није била већа гужва у сали. Плакат је потпуно старомодан и деградирајући, мора се признати, али није то једини разлог за затишје којем пријети вакуум.

Улаз за двије вечери је само пет марака, а толико се може ужицати од родбине и пријатеља, за оне који истински воле ову музику. Једноставно, жицароши су пронашли нови приоритет – сада клече за лаптоп.

Енглеска ријеч 'треш' се углавном преводи као 'ударати без милости'. У сваком случају не значи 'смеће', како неки схватају име овог метал правца, а другачије се и пише. Шешири Исидоре Бјелице уредно скупљају прашину - то је треш, а овдје је ријеч о металцима.

Здравље:

Прво што ми као мушица упада у око, јесте да се ниједан бенд не зове на нашем језику. Друга ствар коју би свако увидио – и ти наслови су поприлично неоригинални. Да се бар један од њих просто звао ''Покољ'', одмах би непосредније пренио поруку. Трећа, јако битна ствар: у току вечери нисам чула ниједан текст на домицилном језику.

За дед и треш метал је особен груб, неразумљив вокал, пјеван техником из грла (иако основа лежи у коришћењу дијафрагме, да бенд не би након сваке свирке мјењао пјевача), понекад користећи фалсет или вриштање у току пјесме (зависно од жанра). Све и да се то отпјева на српском, умјесто на енглеском језику, немогуће је из прва протумачити шта поручују у својим пјесмама.

Подразумијева се да дед – овци пјевају (зависно од бенда) о сатанизму, антихришћанству, разврату, насиљу, депресији и лошим осјећањима... а треш – овце карактеришу социјални, и политички ангажовани текстови. У име здравља и будућности метал сцене на нашим просторима, апелујем свим бендовима да ми све то препричају на језику подручја с којег долазе, бар у двије – три пјесме. Скромно, зар не?

Јако ме интересују њихова виђења данашње власти, домаће фантастике, како вјера (не)утиче на њих, о убиствима и криминалу којег је на претек, депресији и клаустрофобији што свуд око нас хара, и све то под дисторзијом, са све истим солажама, једноличним, дволичним и троличним рифовима.

Метал, као и свака друга умјетност, може служити као бијег од стварности; али бјежање од туђе стварности, нема ни циља, ни смисла. Баш зато што све тако стихијски тече на овом музичком каналу, метал сцена у РС ће изумријети прије но што се роди. Не очекујем да неком од њих Слејер, Сепултура, Веном, или бањолучки Интерфектор, Спидфрик или Моњумент буду предгрупа, већ једноставно да ударе по оригиналности.

Не желе је изнијети, или је не виде дубоко урођену у себи, а можда једноставно нису довољно талентовани. Да нагласим, причам о измјени суштине, а не структуре. Сигурна сам да се иза неког брда назире бенд инспирисан домаћим црнилом.

Ех, за овакве прилике фали нам један Сатан Дабробосански.

Љубав:

Озвучење – претихо. Опрема – крш. Сценски наступ – ништа ново. Пјевач групе Сатан (нема везе са Панонским) имао је црно - бијелу шминку, носио наруквице са бодљама и прса омотао ланцима. Стандард.

Иако се испрва види да пјева противхришћански, могли су то обогатити оригиналнијим сценским наступом. Не да просипају кечап умјесто крви, већ да се бар остатак бенда поистовјети са пјевачем у стилу облачења, не би ли изгледали увјерљивије. Овако се не зна ко пије, а ко супу грије.

Бенд је звучао јако хладно и суво, што и јесте циљ. Нису били довољно енергични; прелази на бубњевима су били помало троми, пјевач претјерано исфолиран, а гитаре тихе. Без обзира на то, схватила сам поруку.

Иза њих слиједи Агресор. Јак звук, добар вокал, солаже на гитари солидне... Имају енергију. На моменте се осјетило усхићење, а гомилица почела таласати уоколо, претварајући се у буру. Призор је носио поруку: уд'ри, гурни, сруши, развали, вришти, бацај, цркни! Једни друге су носили на рукама, падали по поду од ударца овог другог... Предивна енергија. Али на моменте. Рекох. Није им никако пошло за жицама да одрже вал агресивности дуже од пар секунди, често се прекидао и ту се видјело колико су зелени.

Усред њиховог концертовања, на биницу је изашао пјевач из претходне групе и цијепао странице Светог писма, бацајући их на шуткаше. Опет стандард. Вољела бих да се бар прије тога запитао, откуд Кајину жена – а сигурна сам да није.

Бенд Перишмент је у паузи јако брзо наштимао гитаре и почео са свим злим и наопаким. Вокал са до сада најзрелијим гласом, најгласнијим и најбржим остатком поставе. Међутим, у 22:22 ч пјевачу је искључен микрофон и сви се, наравно, окрећу према тонцу.

Кад тамо полицајац.

Без имало поштовања упада и смирује гомилу вичући: Само мало, само мало! Онда су сви редом истјерани као да су кокоши. Питам организаторе да ли су најавили манифестацију? Одговарају да рација долази када им се ћефне, без обзира на договор.

Ако покушате питати шта да раде људи који су уредно платили карту, те зашто прекидају концерт када је све легитимно, овлаштено лице ће вам рећи "да га то не интересује и да ће он растјеривати руљу кад хоће". Уз то вас запишу, издеравајући се на организаторе из петних жила и без икаквог повода, и обећају вам (мени лично) да ћете морати платити казну од 400 КМ "због одупирања" (?!?).

Добила сам још пар савјета како да се понашам у саобраћају када положим возачки, и тако. Један од њих, поприлично матор, уносио ми се у лице и објашњавао како у мојој глави влада демагогија, зато што слушам метал. Прошло ми је кроз (ту исту) главу да му отпјевам нешто од Силване Арменулић, јер би ме онда можда удостојио службеног одговора за медије, али морала сам се "удаљити   200 метара од улаза".

Савјет:

Сви би да имају у џепу 10.000 КМ, па да онда праве музику. Докле више са тим празновјерним, материјалистичким изјавама? Квалитет се препознаје и испод јоргана. Сада једна звучна карта од 400 КМ (колико кошта реченица вишка) савршено може замијенити десетине процесора за глас, акустичну и електричну гитару, клавијатуре, и још врлих инструмената.

Нађељајте неколико програма за синтетичке бубњеве од својих пријатеља (ко нема електричне или акустичне), који имају скоро идентичан звук као природни. Чудо шта се све да обезбиједити кликом на виртуелни прекидач са натписом Next>>. Све у свему, када се сабере и одузме, довољно је двије миље за музички атеље.

Када задовољите критерије продукције из дневног боравка, онда маштајте о куповини скупље опреме. Уосталом, као да је то једном 'сирово-мртвачком' или 'разбијачком' метал бенду битно? Зачетници овог жанра су намјерно снимали пјесме у лошој продукцији, да би звучали увјерљивије и хладније. Данас можете наћи бар два бесплатна студија у којима ћете снимити демо снимак, ако имате оваквих склоности. Престаните копирати ефекте из популарне музике – измишљајте и правите их сами.

Извињење Свињусу: ако будете чему ваљали у будућности, посебно ћу вас декларисати. Изгледа је дошло вријеме да је бенду привилегија свирати што раније, јер тако је далеко мања вјероватноћа да ће на бини запјевати дует са полицијом.

Предвидила: Јелена Ћосовић